BEOGRAD, Siva ekonomija u Srbiji je na prilično visokom nivou jer u toj zoni nestane između 21 i 30 odsto društvenog bruto proizvoda. Nadležni se protiv ove pojave, s kojom se suočavaju sve zemlje svijeta, bore kontrolama poreznika i inspektora.
Jedan od dobrih načina u borbi protiv sive ekonomoje pokazala se i nagradna igra “Uzmi račun i pobedi” , jer su rezultati bili jako dobri, te će na jesen biti ponovljena Učešće bezgotovinskih plaćanja takođe je dobar lijek jer se transakcija evidentira preko terminala put, novca se lakše kontroliše i on teže sklizne u sivu zonu.
Međutim, mjere koje se preduzimaju u borbi prtiv sive ekonomije neće dati rezultate ako i sami potrošači nisu svjesni da trošenjem novca u sivoj zoni rade u korist svoje štete. A tu se što šta mjenja. Istraživanje koje je nedavno sprovela IPSOS u zemljama centralne i i stočne Evrope govori da su ljudi i te kako svjesni štetnosti sive ekonomije, odnosno da bezgotovinskim plaćanjem i uzimanjem fisklanih računa daju doprinos borbi protiv ove pošasti.
Istraživanje je pored Srbije obuhvatilo i Hrvatsku, Češku, Mađarsku. Poljsku, Slovačku, Sloveniju i Ruumuniju, a u svakoj zemlji anketirano je 800 ljudi starosti između 15 i 64 godine,.
Kompanija Masterkard nedavno je objavila rezultate koji pokazuju da je čak 70 odsto ispitanika svjesno da korišćenjem usluga i kupovinom roba u sivoj zoni negativno utiču na ekonomski rast svoje zemlje i da to dovodi do nelojalne konkurencije.
U Srbiji negativan stav ima čak 85 odsto ispitanih, koji smatraju da što je viši nivo sive ekonomije u zemlji to su manje šanse da država pruži građanima kvalitetne usluge koje od nje očekuju .
Negativan stav prema sivoj ekonomiji je nedvosmislen, ali većina ispitanih ne shvata da sami daju doprinos bujanju poslovanja u sivoj zoni. Naime, istraživanje je pokazalo da građani Srbije fisklani račun uzimaju samo kada im je potreban za pradavnje troškova ili kada je u toku nagradna igra. Tako se ponaša čak 45 posto ispitanih, ali je srećom 75 odsto spremno da mjenja svoje navike, odnosno da pri kupovini traži fisklani račun i da koristi bezgotovinska plaćanja i na taj način pomogne borbi protiv sive ekonmije.
Generalni direktor Mastrekarda za Balkan Artur Turemka istakao je da je studija je pokazala da građani i te kako mogu biti saveznici vlada u borbi protiv sive ekonomije, a da je bezgotovinsko plaćanje posebno efikasan način.
Spremnost za promjeni potrošačke navike u Srbiji ima 82 odsto anketiranih, veću odlučnost da se bore protiv sive ekonomije pokazali su Rumuni jer se u ovoj zemlji za to izjasnilo 85 odsto ispitanih. Najmanje želje da promjene svoje navike pokazali su ispitanici u Sloveniji – oko 60 odsto. Dnevnik.rs