RS pretvara dug Željeznica u akcije i šalje 330 radnika u penziju

– Plan restrukturiranja ŽRS: Čeka se “lex specialis” i kredit Svjetske banke

– Broj radnika u ŽRS do 2021. biće manji za 1.000

– Marin: Rukovodiocima u ŽRS povećane plate

BANJALUKA, Planom restrukturiranja „Željeznica RS“ predviđeno je da 130 miliona KM duga ovog preduzeća prema Vladi RS bude konvertovano u kapital, čime će Vlada postati vlasnik 99 odsto akcija. Istovremeno, planirano je da do kraja godine oko 330 radnika ŽRS bude penzionisano, a sve to će biti potvrđeno posebnim zakonom o restrukturiranju ovog preduzeća.

I dok u upravi kažu da sve rade u cilju stabilizacije posrnulog preduzeća, u sindikatu tvrde da se nastavlja stara praksa i da nova sistematizacija pokazuje da će u preduzeću ostati najviše administracije.

Ministar saobraćaja RS Neđo Trninić rekao je danas, zvanično predstavljajući konačan plan reorganizacije ŽRS koji Vlada RS sprovodi u saradnji sa Svjetskom bankom, da će potraživanja koja Vlada RS ima od ŽRS po osnovu kredita koje je za njih vratila biti konvertovana u kapital, dok bi iz kredita Svjetske banke i kredita koje ŽRS treba da obezbijede trebalo da se izmire ostale obaveze.

„ŽRS imaju oko 44 miliona KM obaveza za poreze i doprinose, oko 22 miliona prema radnicima, dok je oko četiri miliona KM potrebno za modernizaciju informacionog sistema. To je oko 200 miliona KM za ovu fazu“, rekao je Trninić i dodao bi Vlada kasnije kao vlasnik preuzela i nedospjele obaveze prema međunarodnim kreditorima.

Govoreći o statusu malih akcionara koji trenutno imaju oko 21 odsto kapitala ŽRS i koji su već izrazili nezadovoljstvo ovim planom, Trninić je rekao da se neće raditi mimo zakona.

„'Lex specialis’ će zahvatiti tri sistemska zakona – Zakon o radu, Zakon o PIO i Zakon o preuzimanju privrednih društava. Mali akcionari traže prava, a nemaju nikakve obaveze. Bilo bi sasvim opravdano da oni imaju 21 odsto obaveza. Ali, u svakom slučaju nećemo raditi ništa što nije u skladu sa zakonom“, rekao je Trninić.

Kazao je da će promjena vlasničke strukture doprinijeti i finansijskoj konsolidaciji. U tome će pomoći i kredit Svjetske banke, ali se pored toga, kako je rekao, mora raditi na povećanju prihoda i smanjenju rashoda.

On je naglasio da ŽRS trenutno imaju 3.050 radnika, te da je radna snaga trenutno najveći trošak ŽRS. Zbog toga bi do kraja godine ovaj broj trebalo da bude smanjen za 500. Jedan od načina smanjena broja radnika takođe će biti definisan lex specialis zakonom o restrukturiranju ŽRS i to tako da radnici mogu da idu u penziju sa 40 godina staža bez obzira na godine života.

Trninić je rekao da bi do kraja godine oko 330 radnika ŽRS trebalo da bude penzionisano jer imaju 40 godina radnog staža.

„ŽRS su kao i sva javna preduzeća služile za rješavanje problema socijalnih kategorija“, kazao je Trninić.

Vršilac dužnosti direktora ŽRS Dragan Savanović rekao je da je cilj ovog restrukturiranja da ŽRS rade sa jasnim ekonomskim principima i da se odvoji dio koji može da posluje profitabilno od onog koji treba subvencije.

On je istakao da je za početak procesa, koji se očekuje u septembru, potrebno da se u Narodnoj skupštini usvoji „lex specialis“ zakon i da Svjetska banka odobri kredit za izmirenje obaveza prema radnicima i poreza i doprinosa.

„Dakle, ovim zakonom bi odredba Zakona o PIO bila derogirana kada su u pitanju godine života i radnicima bi trebao samo puni staž da možemo da ih penzionišemo“, rekao je Savanović i dodao  da bi kompletan posao restrukturiranja trebalo da bude završen 2021. godine.

Šef Kancelarije Svjetske banke za BiH i Crnu Goru Tatjana Proskurjakova rekla je da bi teretni saobraćaj mogao biti konkurentan na evropskom nivou i pokretač privrede Srpske.

 „Vlada RS ima dobar plan i spremni smo da ga podržimo. Bord direktora trebalo bi u septembru da razmatra pitanje odobravanja kredita“, rekla je ona.

Marin: Administracija ostaje u ŽRS, rukovodiocima povećane plate

Predsjednik Samostalnog sindikata transportne djelatnosti Zlatko Marin kaže za CAPITAL da su radnici svjesni da mora doći do reorganizacije i smanjenja broja radnika, ali da nisu zadovoljni time što je ponovo napravljena sistematizacija po imenu i prezimenu, a ne po stvarnim potrebama.

„Ono što možemo da vidimo je da je veliki broj radnika u administraciji ostao, napravljena su im radna mjesta, odnosno udomljeni su, dok se višak traži među običnim radnicima. Takođe, nismo zadovoljni Pravilnikom o radu, jer je na osnovu smanjenja minulog rada i još nekih naknada koje je predvidio novi Zakon o radu, došlo do smanjenja plata, a oni su novim Pravilnikom rukovodećim kadrovima plate povećali“, kazao ja Marin.

On je istakao da je to neprihvatljivo i da će poslati upravi dopis u kojem će navesti da ne prihvataju ni sistematizaciju ni pravilnik.

CAPITAL: M. Čigoja