VAŠINGTON, U opširnoj analizi “Blumberga” o jazu između bogatih i siromašnih, zaključuje se da će oko 38 odsto poslova u SAD do početka 2030. godine obavljati roboti.
Najugroženije oblasti su, po analizi konsultantske kuće “Prajsvoterhaus Kupers”, upravo one koje obavlja veliki broj radnika u Srbiji – trgovina na malo i veliko, transport i skladištenje, kao i proizvodne djelatnosti, naročito kada su u pitanju slabije obrazovani radnici.
Računari i roboti preuzimaju sve više vrsta djelatnosti, čime prestaje potreba za nekim radnicima, dok se istovremeno povećava produktivnost stručno obrazovanih.
“Tehnološki razvoj sve više zamenjuje delatnosti niže i srednje kategorije, dok istovremeno dopunjuje delatnosti u stručnijim oblastima”, objašnjava Čed Sparber, asistent na katedri Ekonomskog fakulteta Univerziteta Kolgejt.
Očekuje se da će jaz nastaviti da se povećava.
Šta to znači za srpske radnike i privredu, objašnjava ekonomista Milan Kovačević.
“Ništa Srbija ne zaostaje za svetom, kada su roboti u pitanju. Oni su dalja faza mehanizacije, koju mi pratimo. Do ozbiljnog problema došlo bi samo kada bi ljudi prestali da kupuju. Do tada ne treba da brinemo, jer je neminovno da se ljudska radna snaga zameni robotima, ali dosta posla ima koje roboti nisu u stanju da urade”, smatra.
Kako piše “Blumberg”, zbog automatizacije rada primjetno je i da se povećava razlika između bogatih i siromašnih u Americi, i to ogromnom brzinom.
“Razlika između godišnjih primanja 20 odsto najbogatijih i 20 odsto najsiromašnijih domaćinstava porasla je za 29.200 dolara od 2010. do 2015. godine i dostigla 189.600 dolara”, pokazuju Blumbergovi proračuni urađeni na osnovu podataka američkog Popisnog biroa.
Milan Kovačević kaže da u Srbiji već uveliko postoji “populacija” robota. Na primjer, postoji fabrika u Čačku koja svoje proizvode uveliko plasiraju na inostrano tržište, a nema nijednog zaposlenog radnka.
“Oni kupuju rolne mekog papira, prave salvete, koje iz proizvodnje izlaze upakovane u kutije. Sa druge strane u proizvodnji automobila posao oko kablova, na primer, roboti nikada neće moći da rade. Oni ne mogu da mere kablove, a svaka fabrika ima drugačiju dimenziju tih kablova”, kaže Kovačević.
Kako roboti ne bi zamijenili ljude i tako promijenili civilizaicju i naše živote, Srbija, smatra on, ne bi smjela više da plaća svima koji investiraju u Srbiji, jer se tako kvare i budući sadržaji. Za njega, poenta je da se država fokusira na znanje i obrazovanje, jer je robot mašina kao i svaka druga.
Jasno je da roboti ne mogu da zamijene rad ljekara, ali, neke funkcije u medicini oni mogu da preuzmu na sebe. Primjera radi, godinama se robotske mašine koriste kao asistenti u toku hirurške operacije. Na primjer, modeli „NHS Foundation Trust” tokom transplantacije bubrega brzo i tačno izvode povezivanje krvnih sudova pacijenta sa donorskim organom. Takođe, mašine su u stanju da brzo analiziraju veliku količinu podataka i izaberu najbolji način za liječenje određenih bolesti.
Neurohirurg dr Dragan Savić, međutim, ne boji se trenutka kada će mašina, odnosno robot, preuzeti njegov posao.
“Tehnologija će uvek raditi u interesu pacijenta i dobrog hirurga. Ako se shvati uloga robota i njegova funkcija, onda ni funkcija hirurga neće nikad biti dovedena u pitanje. Na kraju krajeva, uveć će postojati traume koje robot nije u stanju da leči jer nema planiranja, sve se radi na licu mesta u zavisnosti od udarca, da li su prošli komadići metala ili stakla… Tako da će hirurg uvek imati svoje mesto”, smatra Savić.
Blic.rs
