BEOGRAD, Srbija je na dobrom putu kada je reč o borbi protiv sive ekonomije, a samo u saradnji države i građana može biti rešen ovaj problem koji dnevno odnese osam miliona evra, rekla je danas ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije , Ana Brnabić, nakon sastanka Savjeta mješovitih komora u Privrednoj komori Srbije.
Ona je rekla da Akcioni plan za borbu protiv sive ekonomije koji je usvojen 2015. godine ima 68 konkretnih mjera za suzbijanje sive ekonomije od kojih Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije ima dvije mjere od kojih je najvažnija puna implementacija Zakona o inspekcijskom nadzoru.
“On je ključan za borbu protiv sive ekonomije, jer je prvi put uveo kontrolu nad neregistrovanim privrednim subjektima”, rekla je Brnabić dodajući da je ranije inspekcijski nadzor bio moguć samo nad registrovanim privrednim subjektima, a za subjekte koji se nisu ni registrovali inspekcije nisu bile nadležne.
Ona je navela da su prvi rezultati primjene zakona ti što je u proteklih 18 mjeseci od početka implementacije povećan broj registrovanih privrednih subjekata za 15 odsto, a broj odjavljenih subjekata smanjen za devet odsto, što znači da je sve manje onih koji zbog nelojalne konkurencije prelaze u sivu zonu.
“Zakon o inspekcijskom nadzoru je prvi put uveo zajedničku koordinaciju svih inspekcijskih službi kojih na republičkom nivou ima 42, ovom koordinacijom upravlja koordinaciona komisija za inspekcije koju vodi državni sekretar i koja na mesec dana proverava šta je urađeno“, pojasnila je Brnabić.
Ona je dodala, da je uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj potpisan dogovor za formiranje tima od šest ljudi koji će raditi u Ministarstvu i biti podrška koordinacionoj komisiji za inspekcije.
“Novina je i jedinstvena informaciona platforma e-inspektor koja treba na transparentan i efikasan način da prikaže privredi šta inspekcije rade i koja će imati softver za analizu rizika. To je u fazi proglašenja pobednika na tenderu i biće uloženo oko 1,6 miliona evra u ovaj sistem“, rekla je Brnabić.
Ona je rekla da je fiskalna lutrija, koja je nedavno završena, jedna od 68 mjera borbe protiv sive ekonomije, a da je najvažnije što je ova mjera edukativnog karaktera i sto pruža mogućnost da se sa građanima priča o sivoj ekonomiji.
“Siva ekonomija je dosadna za građane, ta igra nam je omogućila da već pet meseci razgovaramo sa građanima, da shvate da kada uzmete račun 20 odsto onoga što ste platili za robu ili uslugu ide nazad vama, kroz državni budžet”, istakla je Brnabić.
Ona je rekla da je do kraja lutrije stiglo oko 8,5 miliona koverata i da je između 25 i 40 odsto građana učestvovalo u ovoj nagradnoj igri.
“Za januar smo imali prve rezultate, u delu gde je najveća siva ekonomija, to je sektor trgovine i malih poreskih obveznika, samo u januaru obuhvat fiskalizacije skočio je za 83,5 odsto”, rekla je Brnabić.
Ona je dodala da kada je riječ o radu na crno, prema podacima inspektorata za rad Srbije, ukupan broj radnika na crno 2015. i 2016. godine bio je 34.047, a nakon obavljenog nadzora, broj radnika koji je prešao u legalne tokove je 27.683 što je poboljšanje za 81,3 odsto.
Brnabić se osvrnula i na prekvalifikacije za IT sektor koje kreću krajem aprila, rekavši da je izabrano prvih 100 polaznika od 8.902 prijavljenih koji će nakon prekvalifikacije koja traje između tri i četiri mjeseca biti na tržištu, i ako se njih između 70 i 80 odsto zaposli, još 900 prijavljenih koji su položili testove će biti poslato na prekvalifikaciju.
Predsjednik privredne komore Srbije, Marko Čadež rekao je da Savet mešovitih komora služi da koordiniše na inicijativu članica kako bi se uspostavila bolja komunikacija i dobilo što više inputa koji će omogućiti iznošenje inicijativa ka Vladi i onima koji mjenjaju zakone i donose nove zakone i pravilnike.
“Mi se kao Privredna komora Srbije posebno uključujemo za inspekcijski nadzor kod različitih grupa proizvoda, jer se tu najbolje vidi ko šta treba da uradi da bi ta inspekcija i nadzor funkcionisali. Pre svega pozivam privrednike i preduzetnike da nam prijave ako znaju da imaju nelojalnu konkurenciju, ako neko pored njih proizvodi, a ne plaća porez i ne prijavljuje radnike, jer nam je tako lakše da direktno komuniciramo sa Vladom i budemo tampon zona”, naglasio je Čadež.
On je dodao, da je svjestan da privrednici ne mogu da budu policajci, ali da je to dobar način da 16 regionalnih komora koje djeluju upute inspekciju tamo gdje treba jer su kapaciteti inspekcijske službe ograničeni.
“Mi smo u odnosu na zemlje u regionu negde na sredini što se tiče sive ekonomije, to je zajednički problem svih ekonomija u regionu. Svi gledamo koje su mere najuspešnije delovale, pre svega u zemljama EU pa tako pravimo i mere koje ćemo primeniti u svojoj zemlji”, zaključio je Čadež. Tanjug
