BANJALUKA, Na neto platu od 500 KM, kolika je prosječna plata u privredi, državi za poreze i doprinose mjesečno ide 311 KM. 
Na ovaj iznos neto plate poslodavac za radnika uplaćuje ukupno šest doprinosa – za zdravstvo 99,5 KM, za PIO 153,4 KM, za dječiju zaštitu 12,4 KM, te za osiguranje za vrijeme nezaposlenosti 8,3 KM. Pored toga, porez na dohodak od 500 KM iznosi 35,5 KM mjesečno, a plaća se i doprinos za solidarnost od dvije KM.
Porezi i doprinosi zbirno iznose 33 odsto, ali u načinu obračuna bruto plate se “kriju” dodatna opterećenja na neto platu.
“Srpska je u proteklih osam godina izgubila komparativnu prednost kada su u pitanju troškovi rada u regionu. U tom periodu ukupno opterećenje na platu sa 32,7 odsto poraslo je na 38,5 odsto”, kaže Saša Aćić, direktor Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske.
To je, ističe Aćić, potaklo rast neformalne ekonomije odnosno nelojalne konkurencije i negativno uticalo na poslodavce koji posluju zakonito.
Poslodavci traže da se stope poreza i doprinosa vrate na nivo iz 2008. godine kada je zbirna stopa iznosila 28 odsto na bruto platu.
“Očekujemo da će Ekonomska politika za 2017. godinu sadržavati plan smanjenja ovih stopa, kao i da će već od početka naredne godine zbirna stopa doprinosa biti umanjena za 1,4 odsto”, ističe Aćić.
Marko Martić, izvršni direktor Centra za istraživanje i studije “Gea” iz Banjaluke, kaže da je, pored visokih nameta na rad koji su destimulativni za zapošljavanje, problem što su, niske plate mnogo oporezovane u poređenju sa zemljama EU i regije.
“U Srpskoj postoji niska progresivnost u oporezivanju, jer su skoro po istoj stopi oporezovani i bogati i siromašni, što u većini drugih zemalja nije slučaj. Taj takozvani “poreski klin” najteže pogađa one sa niskim primanjima”, ističe Martić.
Visoki nameti na rad glavni su razlog neprijavljivanja radnika, jer prema procjenama Saveza sidnikata preko 80.000 radnika radi na crno ili prijavljeno samo na minimalnu platu dok se ostatak isplaćuje “u koverti”.
“Prema podacima Poreske uprave Republike Srpske, više od 36.000 radnika je prijavljeno na minimalnu platu. Zbog toga je potrebno smanjiti namete na rad, posebno za niske plate, i povećati neoporezivi dio dohotka. U suprotnom, su svi na gubitku, i radnici poslodavci, ali i javni fondovi”, naglašava Martić.
Pogoršanje nakon poplava
U Centru “Gea” naglašavaju da su povećanju ukupnog opterećenja na plate dodatno doprinijele poplave iz 2014. godine, kada je uveden posebni doprinos za solidarnost u iznosu od tri odsto od neto plate svakog zaposlenog.
“Obaveza plaćanja doprinosa za solidarnost zadržana je sve do danas, s tim da je stopa doprinosa smanjena na 0,4 odsto”, navodi Marko Martić.
www.blic.rs
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Samo mala korekcija za neto platu od 500,00 KM bruto plata iznosi 796,02 KM.
Po formuli BP= ( NP-20)/0,603
Doprinosi su 33% na bruto platu i iznose 262,69 KM
Porez je 10% na osnovicu kada se od bruto plate oduzmu doprinosi – 200 lični odbitak
796,02-262,69-200 = 333,33 *10%= 33,33
BP=NP+Doprinosi +Porez
796,02= 500,00 + 262,69 + 33,33