Poljoprivrednici u Srbiji godinama trpe štete od vremenskih neprilika. Ako promaši oluja, onda stigne grad, ako nekako preskočimo sušu, stignu nas poplave…
Ruku na srce, mogli bi sami sebe da pomognu i to relativno lako samo ako bi se osigurali i kupili polisu osiguranja.
Međutim, uprkos činjenici da u Srbiji ove polise subvencioniše sa 40 odsto, malo poljoprivrednika korisiti ovu pogodnost.
Podaci govore da je u Srbiji od 3,7 miliona obradivih površina osigurano između osam i 10 odsto, zavisno od godine.
Osiguravajuće kuće rješenje vide u uvođenju obaveznog osiguranja , stručnjaci smatraju da bi podizanje svesti o polisi moglo Srbiji da umanji štete i poboljša statistiku u ovoj oblasti.
Poljoprivrednici se pak oslanjaju na državu koja im poslije prirodnih katastrofa uvijek pomogne. Koliko može…
Sve u svemu, ne zna se ko je uporniji. Da li vremenske neprilike koje neće da Srbiju promaše ili ljudi koji neće da se osiguraju. I tako godinama.
Kada se štete dogode najteže je malim i srednjim gazdinstvima, ali oni su baš i najnemarniji.
O tome kako se poljoprivrednici u Srbiji odnose prema osiguranju u svojoj branši stručnjak sa Fakulteta za pravne i poslovne studije “Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu Vladimir Njegovan kaže:
“U Srbiji polise osiguranja u poljoprivredi najviše kupuju velika gazdinstva to jest najveće kompanije iz agrobiznisa. Oni to vrlo ozbiljno shvataju jer imaju i sektore za procenu rizika. Kod malih poljoprivrednih gazdinstava čak 90 odsto je onih neosiguranih. A osiguranje se itekako isplati i manjim gazdinstvima koja imaju u posjedu već od 10 hektara”.
Njegovan smatra da bi država trebala tu da najviše radi na razvijanju svijesti kod poljoprivrednih proizvođača o potrebi i prednostima koje osiguranje donosi.
Država bi sem subvencija trebala i da organizuje predavanja,seminare gdje bi poljoprivrednicima objasnila koristi od osiguranja.
To ne bi trebalo da rade osiguravajuće kompanije jer bi se onda svelo na promociju. Poljoprivrednici bi tačno morali da znaju šta polisa pokriva i u kom iznosu, kojim slučajevima.
Dosta država je uvelo obavezno osiguranje poljoprivrede, međutim, ti modeli su se u nekim zemljama, recimo u Turskoj, pokazali kao uspešni, a u drugima nisu.
Što se tiče visine subvencije ona nije presudna kod donošenja odluka o osiguranju.
Makedonija nudi 60 odsto za polise u poljoprivredi a osigurava manje nego u Srbiji.
Što se tiče srpske subvencije od 40 odsto, ona je tu na nivou zemalja regiona. B92
