VAŠINGTON – Davanje mita “usisava” između 1.500 i 2.000 milijardi dolara godišnje širom svijeta, što nagriza privrede i pogoršava socijalnu zaštitu za siromašne, navodi se u novom izvještaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o ekonomskom uticaju korupcije.
Korupcija, mito i drugi oblici prevara, koji su zajednički i bogatim i siromašnim zemljama, ograničavaju privredni rast i potkopavaju proklamovane politike vlada, piše u dokumentu MMF-a, prenosi agencija Frans pres.
U govoru, pripremljenom za današnji globalni antikorupcijski samit u Londonu, direktor MMF-a Kristin Lagard ističe da sve više i više lidera otvoreno traži pomoć u borbi protiv ove pošasti.
“Siromaštvo i nezaposlenost podjednako mogu biti simptomi hronične korupcije”, navodi se u govoru Lagardove, u koji je francuska agencija imala uvid.
“Dok su direktni ekonomski troškovi korupcije dobro poznati, indirektni troškovi mogu još bitnije i još više da iznuruju, što dovodi do niskog rasta i veće nejednakosti u prihodima”, konstatuje Lagardova.
Ona odbacuje ideju da je korupcija postojan kulturni fenomen u mnogim zemljama, i ističe da je u stvari ta pojava zajednička svim kulturama i da su zemlje s različitim kulturnim nasljeđima pronašle načine za rešavanje tog problema.
Pokojni lider Singapura, Li Kuan Jev, “bio je vrlo efikasan kako u zalaganju za politiku nulte tolerancije prema korupciji, tako i u izgradnji nadležnih institucija u vreme kada se korupcija širila u Singapuru”, napominje Lagard.
Ekonomski efekat korupcije je teško kvantifikovati, navodi se u izvještaju MMF-a, objavljenom juče.
Uprkos tvrdnjama da ona pomaže “podmazivanju točkova” da bi privrede funkcionisale, njen ukupni uticaj je vrlo negativan.
Samo troškovi mita nadmašuju više od 2,0 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP), koji predstavlja opštu mjeru privredne proizvodnje – i zato što je takav novac “prljav”, on se često “isisava” iz privrede u of šor utočišta, što znači da ne doprinosi rastu.
Korupcija održava ekonomsku neefikasnost, narušava javnu politiku, i pogoršava nejednakost, dodaje se u izvještaju. Ona takođe plaši i domaće i strane investitore.
“Investitori zapravo traže zemlje koje im mogu dati garancije da, kada naprave ulaganje, neće biti ucjenjivani za davanje mita”, navodi Lagard.
U izvještaju se predočava da podaci pokazuju da je veća korupcija generalno u korelaciji s nižim nivoom socijalne zaštite za siromašne. To je dijelom zato što se državni budžeti korumpiranijih zemalja pumpaju s raznim troškovima, kao što su skupi projekti, koji nude veće mogućnosti korupcije.
Prema riječima Lagardove, MMF je uvrstila smjernice za antikorupcijske mjere u svoje programe podrške vladama, jer “sveprisutna korupcija otežava vođenje proklamovane fiskalne politike”.
Neki pristupi su potvrdili efikasnost u velikom broju zemalja, kao što su više plate za državne službenike, uspostavljanje posebnih antikorupcijskih sudova, kažnjavanje preduzeća za korupciju u drugim zemljama i stvaranje posebnih kancelarija za naplatu poreza od najvećih poreskih obveznika, kako bi se poboljšalo njihovo pridržavanje zakona.
Lagardova takođe naglašava potrebu za vladavinom prava i čvrstim vođstvom.
“Izvođenje na sud moćnih “velikih riba”, koje je potrebno kako bi se poslao jasan signal o posvećenosti promenama, može se postići samo ako državno rukovodstvo vidno podržava te procese”, zaključuje Kristin Lagard. Tanjug
