BANJALUKA, Narodna skupština Republike Srpske razmotrila je danas Prijedlog zakona o fiskalnoj odgovornosti u Srpskoj, čiji je cilj osiguranje i održavanje fiskalne odgovornosti, transparentnosti, i srednjoročne i dugoročne fiskalne održivosti Srpske.
Ovim zakonom uređuju se fiskalna pravila, mjere i procedure na osnovu kojih se uspostavlja fiskalni okvir, ograničava javna potrošnja, jača odgovornost za efikasno i efektivno korišćenje budžetskih sredstava, osniva Fiskalni savjet Republike Srpske i jača sistem kontrola i nadzora.
Ministar finansija Zoran Tegeltija rekao je da su u Prijedlogu zakona, u odnosu na Nacrt, dodati stavovi kojima su definisani pojmovi prirodna nepogoda, ekonomska recesija i veliki infrastrukturni projekat, da bi se jasno i nedvosmisleno definisali uslovi pod kojima Narodna skupština na obrazložen prijedlog Vlade može donijeti odluku o odobravanju privremenog odstupanja nekog od fiskalnih pravila.
Tegeltija je dodao da je u Prijedlogu izmijenjena definicija posebnih fiskalnih pravila, na način da su ona definisana zakonom, a ne u Dokumentu okvirnog budžeta Republike /DOB/, kako je bilo u Nacrtu zakona.
“U Prijedlogu je brisano pravilo budžetskog salda za koje je MMF rekao da je previše restriktivno, jer je prociklično i da ga je potrebno ili brisati ili zamijeniti nekim drugim pravilom”, rekao je Tegeltija obrazlažući zakon u Narodnoj skupštini.
U predloženom zakonskom rješenju, istakao je Tegeltija, brisana je riječ stranac, tako da za člana Fiskalnog savjeta sada može biti izabrano samo lice koje je državljanin Republike Srpske.
Kroz razradu i dopune više odredaba Zakona, pojačana je fiskalna odgovornost budžetskih korisnika kojima je dozvoljeno da stvaraju obaveze, a istovremeno je definisana prekršajna odgovornost za lice koje, po bilo kom osnovu, stvori obaveze iznad visine raspoloživih sredstava utvrđenih budžetom.
Predsjednik NDP-a Dragan Čavić naglasio je da je ovaj zakon implementirao fiskalna pravila EU kojima su nivo deficita tekuće godine i nivo zaduženja direktno vezani za ostvareni BDP, sa limitima koji su propisani i u Zakonu o budžetskom sistemu.
“Dobro je da imamo Zakon o fiskalnoj odgovornosti, s tim da je predlagač trebalo da ima u vidu kontradiktornosti sa tendencijama koje treba da budu u perspektivi u smislu boljeg korištenja javnih sredstava, odnosno povećanja budžetske discipline i disciplina u korištenju javnih sredstava”, rekao je Čavić.
Čavić je napomenuo da, ukoliko se u praksi pokaže da treba doraditi zakon, predlagač ne treba da se libi promjena. “Prvi put imamo ovakvo tijelo i treba ga unapređivati da bi se postigli veći efekti i povećanje fiskalne discipline”, dodao je on.
Poslanik SDS-a Marinko Božović ukazao je na član šest Zakona, koji se odnosi na opšta fiskalna pravila, odnosno na pravilo o javnom dugu Republike Srpske na kraju fiskalne godine, koji ne može biti veći od 55 odsto ostvarenog BDP-a u toj godini.
“Mislim da ovdje treba pričati o ukupnom dugu Republike Srpske i njega porediti sa BDP-om u toj ili prethodnoj godini”, smatra Božović.
On je dodao da u Zakonu nisu adekvatno definisane kaznene odredbe, te da se one odnose personalno na potpisnika izjave o fiskalnoj odgovornosti.
“Predložio bih da kaznene odredbe budu mnogo veće, zato što umjesto usklađenosti prihoda i rashoda, imamo mnogo situacija gdje su budžetski deficiti ogromni”, naglasio je Božović.
U Narodnoj skupštini u toku je razmatranje Prijedloga zakona o izmjenama i dopunama Zakona o jedinstvenom registru finansijskih izvještaja Republike Srpske. Srna