BEOGRAD, Poreska uprava Srbije objavila je da je pokrenula 188 stečajnih postupaka, čime je dala “doprinos” da se lista preduzeća u stečaju, na kojoj ih je već 791 po raznim osnovama, dodatno proširi baš za ona kod kojih su predlagači upravo poreznici.
“Poreska uprava Republike Srbije je u skladu sa Zakonom o stečajnom postupku iz 2004. godine i Zakonom o stečaju iz 2009. godine, uplativši predujam, pokrenula 188 stečajnih postupaka, među kojima i za Beogradsku industriju piva – BIP. Reč je većinom o preduzećima u društvenoj svojini. U svim ovim slučajevima, stečajni postupak je otvoren na osnovu pravosnažne odluke nadležnog suda, imajući u vidu da su ispunjavali zakonske osnove za pokretanje stečaja”, navodi se u odgovoru na pitanje “Politike” o kojim se preduzećima radi.
Poreznici navode da stečaj nije jedini način naplate poreskog duga, već se u zavisnosti od procjene primjenjuju i drugi modeli, odnosno preduzimaju druge zakonom propisane mere koje se smatraju efikasnim.
U sagledavanju mogućnosti naplate dospjelih poreskih obaveza, Poreska uprava Srbije prema dužnicima preduzima mjere iz svoje nadležnosti u cilju što povoljnijeg namirenja.
Pokretanje stečajnog postupka jedan je od instrumenata naplate koji se primjenjuje kada su ispunjeni zakonski uslovi i u praksi se najčešće primjenjuje kada se iscrpe drugi načini namirenja kojima se obezbjeđuje brža i bolja naplata.
Značajan broj poreskih dužnika u prethodnom periodu bio je u statusu restrukturiranja, što znači da nije bilo moguće potraživanja naplatiti prinudnim putem.
Prestankom zaštite izvršenja reaktivirani su nalozi za prinudnu naplatu iz prethodnog perioda.
Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ne čudi što se u ovom slučaju pokretanja stečaja radi o preduzećima u društvenoj svojini i kaže da je to još uvek mali broj pokrenutih stečajeva.
“Bilo je i uspešnih privatizacija, ali i onih koje to nisu. Novi vlasnici su napravili dugove prema zaposlenima, državi, bankama, dobavljačima. Država je raskinula ugovor i postavila zastupnike svog kapitala. Retko koje od tih preduzeća se oporavilo i dugovi za kamate, poreze nastavili su da se gomilaju. Mnoga od društvenih preduzeća nisu ni nuđena na prodaju i znalo se da su kandidati za stečaj”, kaže Savić.
On dodaje da mnoga od tih preduzeća nemaju ni imovinu ni zaposlene tako da njihov stečaj i nije velika šteta. Jer, među njima nema onih 17 povlašćenih s 20.000 zaposlenih. On dodaje da je iz tih preduzeća otišao svako ko je mogao da nađe posao, a da su ostali sindikalni poverioci i rukovodioci. Ta preduzeća su jedno vrijeme mogla da opstanu od pomoći koju im je država davala.
“Dobro je što su zarade zaposlenih dobile prioritet u isplati iz stečajne mase, ali zakon je u tom delu promenjen kasno kada para više i nije ostalo“, dodaje on.
“Crta se mora podvući, jer nije stvar u tome što su ta preduzeća problematična, već što drugima nanose štetu, dobavljačima na primer, pa i njih vuku u stečaj. Iza njih je ostala mala stečajna masa i procenjujem da poverioci mogu da naplate samo mali deo potraživanja, trećinu ili četvrtinu”, kaže Savić.
Da zastupnici državnog kapitala nisu bili baš srećno rješenje za mnoga preduzeća za Savića je primjer BIP nad kojom je upravo otvoren stečaj.
“To je prosto neverovatno. Pivara je prodata Litvancima, država je raskinula ugovor i postavila zastupnika. Šta zastupnik zna o tom biznisu, kao da je pao s Marsa ili da je pao na Mars. To su činovnici koji gledaju da ne naprave neku grešku, nemaju iskustva, organizacionih sposobnosti”, objašnjava Savić.
Savića ne čudi što u novoj turi stečaja nema privatnih firmi, jer se kod njih posao, kako kaže, drugačije završava. Sami privatnici, kaže on, isisaju firmu, likvidiraju je i ostave joj dugove i imovinu iz koje ništa ne može da se naplati. Poslije osnuju drugo preduzeće.