NJUJORK, Grčka je možda poslužila kao alarm koji je upozorio na opasnost od urušavanja evrozone, ali Italija je zapravo ta koja bi mogla, kao slon u staklarskoj radnji, da napravi veću štetu, piše Volstrit džornal.
Ako je kriza u Grčkoj akutna, onda se ona u Italiji, trećoj po veličini privredi evrozone, može nazvati hroničnom, navodi američki list, dodajući da će se evropska monetarna unija suočiti sa problemom mnogo većim od grčkog, ukoliko podaci iz Rima u maju ne pokažu da je Italija izašla iz trogodišnje recesije.
Da bi evrozona napredovala, potrebno je da njenim članicama bude bolje unutar nego van monetarnog bloka, naglasio je nedavno predsjednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi. Najočigledniji primjer je Grčka, čija je vlada predložila novi paket mjera u cilju otključavanja isplate 7,2 milijarde evra vrijedne tranše međunarodnog kredita pomoći ukupne vrijednosti 240 milijardi evra.
Italijanska privreda zapravo usporava već decenijama. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), u 1980-im, prosječan godišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznosio je 2,1 odsto, da bi u 1990-im pao na 1,4 odsto, a u prvoj deceniji ovog vijeka na 0,6 odsto. Od 2010, prosječan godišnji rast BDP-a je negativan i iznosi minus 0,5 odsto.
Za Italiju, ipak, ima nade, zahvaljujući programu kvantitativnog labavljenja kog je pokrenula ECB, niskim cijenama nafte i slabom evru. Najnoviji niz indikatora je pozitivan. Indeks upravljanja nabavkom kog izračunava kompanija Markit je u martu porastao na 11-mjesečni maksimum od 53,3 poena, a u porastu su i potrošačko i poslovno povjerenje.
Stručnjaci Unikredit banke predviđaju da je privredni rast u prvom kavrtalu bio pozitivan prvi put od 2011. i iznosio 0,2 odsto. Neki drugi podaci, međutim, ne pružaju razlog za optimizam. Industrijska proizvodnja je u januaru pala 0,7 odsto, nezaposlenost je u februaru porasla na 12,7 odsto, a među mladima na čak 42,6 odsto.
Potencijal privrednog rasta Italije zabrinjavajuće je nizak, navodi američki list. Ekonomisti banke “JP Morgan” smatraju da će rast BDP-a u narednim godinama biti na nultom nivou. Napori premijera Italije Matea Rencija da reformiše privredu biće od ključnog značaja, a njegov trud da poboljša uslove na tržištu rada zaslužuje svaku pohvalu.
Ipak, jedna od velikih barijera koje koče privredni rast Italije je “kultura” koja sprečava jačanje malih preduzeća i koja štiti trenutno zaposlene na štetu mladih koji traže posao, smatra list.
Bliži se nekoliko važnih datuma za budućnost evrozone: Grčka 9. aprila treba da otplati 450 miliona evra MMF-u, a Italija će 13. maja saznati da li je izašla iz trogodišnje recesije. Ukoliko nije, javiće se dodatna pitanja šta evrozona čini za dobrobit svojih članica, zaključuje Volstrit džornal. Tanjug
