LONDON, Na Wall Streetu su prošle sedmice cijene akcija oštro pale jer bi Fed već u junu mogao povećati kamatne stope, dok su indeksi na berzama u evrozoni porasli, zahvaljujući labavoj monetarnoj politici Evropske centralne banke (ECB).
Na Wall Streetu je Dow Jones prošle sedmice pao 1,5 odsto, na 17.856 bodova, dok je S&P 500 skliznuo 1,6 odsto, na 2.071 bod, a Nasdaq indeks 0,7 odsto, na 4.927 bodova.
Početkom sedmice Dow Jones i S&P 500 indeks dostigli su nove najviše nivoe u istoriji jer su se ulagači nadali da američka centralna banka neće žuriti sa povećanjem ključnih kamatnih stopa.
Ta je nada splasnula, a cijene akcija oštro pale, nakon što je u petak objavljeno da je u februaru broj zaposlenih u SAD-u porastao za 295.000, znatno više od očekivanih 240.000, dok je stopa nezaposlenosti pala sa 5,7 na 5,5 odsto, najniži nivo u šest i po godina. To je već oblast koje dio čelnika Feda smatra ‘punom zaposlenošću’.
To je već 12. mjesec zaredom kako broj zaposlenih raste za više od 200.000, što nije zabilježeno još od 1994. godine, a porasla je i satnica, za dva odsto na godišnjem nivou, što bi ubuduće moglo oživjeti inflaciju.
“Snažan rast zaposlenosti, kao i rast plata, vrše pritisak na Fed da po prvi put nakon niza godina poveća kamate. Ovaj izvještaj povećao je vjerojatnost da će centralna banka povećati cijenu novca već u junu”, kaže Randy Frederick, direktor u kompaniji Charles Schwab.
Zbog toga su u petak cijene akcija na Wall Streetu oštro pale i sedmicu završile u dubokom minusu.
Na većini evropskih berzi cijene su akcija, prošle sedmice porasle. Frankfurtski DAX indeks skočio je 1,3 odsto, na rekordnih 11.550 bodova, a pariški CAC 0,3 odsto, na 4.964 boda. Londonski FTSE oslabio je, 0,5 odsto, na 6.911 bodova.
Na tržištima evrozone cijene akcija rastu jer će od ponedjeljka ECB početi kupovati državne obveznice, što znači da će finansijski sitem biti preplavljen jeftinim novcem.
To se, doduše, očekivalo, ali predsjednik ECB-a Mario Draghi ohrabrio je ulagače kazavši da bi se taj program, vrijedan 60 milijardi evra mjesečno ili više od 1.000 milijardi evra u narednih godinu i po dana, mogao protegnuti i dulje od dosad planiranog roka u septembru 2016. godine, ako to bude potrebno.
Uz to, ECB je povećala procjene rasta privrede evrozone u ovoj i narednoj godini.
Kako će se u evrozoni ove i naredne godine voditi labava monetarna politika, dok se u SAD-u očekuje njezino zaoštravanje, evropske berze ostvaruju znatno veće dobitke nego američke.
Od početka godine FTSEvrofirst indeks 300 vodećih evropskih akcija skočio je oko 15 odsto, dosegnuvši najviše nivoe u sedam godina, dok je američki S&P 500 indeks gotovo nepromijenjen u odnosu na početak godine.
Na Tokijskoj je berzi, Nikkei indeks prošle sedmice ojačao 0,9 odsto, na 18.971 bod, novu najviši nivo od aprila 2000. godine. To je već četvrtu sedmicu zaredom kako taj indeks raste. Hina