BEOGRAD, Srbija ima malu proizvodnju pesticida, ali uskoro bi mogla i potpuno da je ugasi. Evropskoj uniji ne odgovara da Srbija sama pravi sredstva za zaštitu biljaka, već želi da joj prodaje svoja!
Ovo za “Novosti” priča profesor Petar Vukša, šef Katedre za pesticide Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, i naglašava da su i domaći i strani pesticidi, koji se mogu pronaći u radnjama, pa čak i na crnom tržištu, korektnog kvaliteta i da mogu bezbijedno da se koriste.
Kako kaže profesor Vukša, upotreba pesticida je posao za stručnjake i svi oni koji se time bave, a nisu kvalifikovani, rade na sopstveni rizik i sigurno je da onda griješe.
– Postoje i odgovorni ljudi koji postupaju po uputstvu, ima neodgovornih prema drugima i sebi, pa to ne poštuju – kaže profesor Vukša. – Neodgovornima treba policija, a oni prvi će se truditi da urade sve kako valja. Što je posjed ili kombinat veći, to je i domaćin odgovorniji. Sela više skoro da i nemamo, jer su u njima ostali starci, koji ne znaju ili ne mogu pravilno da tretiraju biljke. Imamo i dosta profitera, koje nije briga čeme hranu tretiraju, nego ih zanima samo zarada.
Vukša, ipak, smatra da situacija sa upotrebom pesticida nije tako loša kao što se priča. Kaže, u okvirima podnošljivosti je.
– Nema velikih kontrola, ali ne može ni da ih bude, jer je teško izvodljivo da imate policajca uz svakog čovjeka – objašnjava profesor Vukša. – Primjena sredstava za zaštitu bilja je neophodna, ako hoćete nešto da uradite i da ne budete gladni. A koliko će nešto da se tretira, zavisi od uslova, ako je kišovito više, ako je suvo ne. Ko zna da radi, može i da uštedi, a ko ne zna, prskaće za svaki slučaj. Niko ne može da stavi sve pod kontrolu, ali je bitno da se slušaju stručnjaci. Isto vam je kao i kada se liječite samostalno. Zdrava hrana je svaka, a organska je magla, i to sa više strana. Ako hoćete da prodate, mora da ima i kvalitet i ljepotu, ko će da kupi šargarepu koja je tanka kao drvce.
Pesticidi, kako priča, nisu toliki problem kao opšta higijena. Veća muka je sa čistoćom ruku, pijaca, ambalaža, nego sa upotrebom sredstava za zaštitu bilja.
– Broj tretiranja neke biljke ne znači ništa – priča profesor Vukša. – Breskva može da se tretira od sedam do 15 puta. Nije moguće reći da se ne prska. Neko ko ima od deset ari pa naviše, to je velika investicija da bi je olako izgubio. On prodaje i kvalitet i lepotu. Ozbiljni proizvođači neće da rizikuju i hoće da zarade.
Profesor ratarstva i povrtarstva Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Nebojša Momirović kaže da povrće i voće koje se ne štiti i ne prska, u današnje vreme, kada je prisustvo bolesti i štetočina visoko, opasnije nego ukoliko se zaštita uradi. Postoji oko 300 toksina, među kojima i aflatoksin, koji su posljedica oboljenja biljke:
– Svi koji sarađuju sa velikim trgovinskim lancima moraju i da poštuju standarde, kada je riječ o voću i povrću.
Bez boje i ukusa
Kod industrijske poljoprivrede voće i povrće nema ni miris ni ukus, ističe profesor Vukša. Da bi sve to imalo, mora da sazri na biljci, a to se ne događa.
– Voće i povrće se bere i vadi poluzrelo, pa zri u gajbicama ili u putu – objašnjava profesor Vukša.
Insekticidi ubijaju miris
– Proizvod koji se mnogo tretira insekticidima, brzo gubi karakterističan miris – priča profesor Nebojša Momirović. – Ono što nije lijepo ili je oštećeno bolestima ili insektima ne može da bude i zdravo. Voće i povrće mora da bude sjajno, čvrsto, da ima boju i krupnoću. Novosti