LONDON – Svijet bi mogao da se souči sa nestašicom litijuma jer potražnja za metalom raste, a neki analitičari predviđaju da bi to moglo da se desi već 2025. godine.
Drugi pak predviđaju da bi ta nestašica mogla još da se prolongira. BMI, istraživačka jedinica Fitch Solutions, bila je među onima koji predviđaju deficit snabdijevanja litijumom do 2025. godine.
U nedavno objavljenom izveštaju, BMI je u velikoj mjeri pripisao deficit kineskoj potražnji za litijumom, koja je veća od njene ponude, prenosi Telegraf pozivajući se na CNBC.
„Očekujemo prosječan godišnji rast od 20,4 odsto godišnje potražnje za litijumom u Kini samo za EV u period od 2023. do 2032. godine”, navodi se u izveštaju.
Nasuprot tome, kineska ponuda litijuma će porasti samo za šest odsto u istom periodu, rekao je BMI, dodajući da ta stopa ne može zadovoljiti ni jednu trećinu predviđene potražnje.
Kina je treći najveći svetski proizvođač litijuma, koji je sastavni element baterija za električna vozila. Svijet je 2021. godine proizveo 540.000 metričkih tona litijuma, a do 2030. godine Svjetski ekonomski forum predviđa da će globalna potražnja dostići više od tri miliona metričkih tona.
Prema predviđanjima kompanije S&P Global Commoditi Insights, prodaja električnih vozila bi trebalo da dostigne 13,8 miliona u 2023. godini, ali će naknadno skočiti na više od 30 miliona do 2030. godine.
„U osnovi vjerujemo u nedostatak industrije litijuma. Naravno, predviđamo rast ponude, ali potražnja će rasti mnogo bržim tempom”, rekla je Korin Blanšar (Corinne Blanchard), direktorka Deutsche banke za istraživanje litijuma i čiste tehnologije.
Do kraja 2025. Blanšar vidi „skromni deficit“ od oko 40.000 do 60.000 tona ekvivalenta litijum-karbonata, ali predviđa širi deficit koji će iznositi 768.000 tona do kraja 2030. godine.
Drugi analitičari ne vide da će deficit doći tako brzo, ali ipak predviđaju manjak do kraja decenije. Iako bi više rudnika litijuma i projekata istraživanja rudarstva koji se pojavljuju na mreži moglo da podrži rastuću potražnju, to bi samo produžilo pistu za još nekoliko godina, prema procjenama kompanije Ristad Energy.
Prema kompaniji za istraživanje energetike, stotine litijumskih projekata su trenutno u fazi istraživanja, ali složenost u geologiji i dugotrajan proces izdavanja dozvola i dalje predstavljaju izazove.
Prema podacima Refinitiva, u svijetu trenutno postoji samo 101 rudnik litijuma. Potpredsjednica kompanije Ristad Energy Susan Zou (Suzan Zou) procjenjuje da će se ukupna ponuda rudnika litijuma povećati za 30 odsto i 40 odsto na godišnjem nivou u 2023. i 2024. godini, i da će rudari nastaviti da razvijaju postojeće i grinfild projekte usred „globalnog napora za elektrifikaciju transporta“.
Iako bi to moglo da ukaže na globalni višak litijuma sljedeće godine, nestašice bi mogle početi da muče lance snabdijevanja 2028. godine.
„U narednih nekoliko godina, iako bi snabdevanje litijumom moglo ostati adekvatno na svetskom nivou, regionalna neravnoteža snabdevanja je i dalje neizbežna”, dodala je Zou, napominjući da regionalni rudarski i prerađivački kapaciteti u SAD i Evropi možda neće moći da održe korak sa potražnjom za EV baterijama.
„Globalni lanac snabdevanja baterijama možda će ponovo naći nedostatak litijuma koji se približava kraju ove decenije kada rast ponude možda neće pratiti rast potražnje”, rekla je ona.
U tom scenariju, Zou je rekla da bi cene litijuma mogle da porastu do svojih istorijskih maksimuma iz 2022. godine, što bi zauzvrat povećalo troškove proizvodnje baterija. Cijene litijum-karbonata porasle su na rekordnih 600.000 juana po toni u novembru 2022, više od 12 puta u odnosu na cijene u januaru 2021. godine. Biznis.rs
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Tu velikodušno nastupa naša vlast, koja će “spasiti svijet” i za koju je kolateralna šteta, u vidu trovanja vlastitog naroda, očigledno više nego prihvatljiva?!
https://dobojski.info/drustvo-i-politika/politika/item/44108-doboj-investitori-geoloskih-istrazivanja-pronasli-svog-trojanskog-konja-za-osvajanje-ozrena