BEOGRAD – Digitalizacija papirnog novca je prirodan proces evolutivnog karaktera. U odnosu na tradicionalni novac, digitalna valuta centralnih banaka će donijeti veći komfor i efikasnost prilikom plaćanja. Smanjiće troškove manipulacije i čuvanja keša. Značajno će povećati stepen centralizacije platnog prometa, a što je sistem više centralizovan, efikasnije su procedure, postoji instant uvid, nema privatnosti i pojačana je kontrola.
Centralizovani državni novac nalaziće se u jedinstvenoj bazi podataka. Naravno, digitalna valuta će sa sobom donijeti i određene nesavršenosti. Recimo, možete biti instant banovani, sredstva vam oduzeta, praćeni u trošenju novca, natjerani da držite novac u banci po negativnoj kamatnoj stopi jer više nema slamarice. Zatim, centralizovani državni novac u jedinstvenoj bazi podataka podložniji je hakovanju i može da bude hakovan na isti način kao što su bile Master, VISA.
Ukoliko Bitcoin, koji stoji kao grb na štitu crypto valuta, uzmemo kao konstantu decentalizovanih, hipervolatilnih i pravno nedorečenih valuta, za razliku od njega digitalna valuta centralne banke će biti, od samog starta, novac par exelance – zakonsko sredstvo plaćanja u punom kapacitetu, upotrebljiva za bilo koju transakciju, sa predvidljivom i stabilnom vrijednošću.
Papirni novac i oficijelne digitalne valute će kreirati centralne banke u sklopu projektovanog rasta novčane mase kroz kanal primarne emisije, uglavnom, kako su to činile i do sada. Postojeći i novokreirani stokovi crypto valuta sa sobom, već, nose mističnu valencu. Oni nisu kreirani od strane centralnih banaka, ne ulaze u oficijelne monetarne agregate i novčanu masu, takođe nisu dio finansijskog potencijala komercijalnih banaka, nisu ni dio kreditnih aranžmana između privrede i bankarskog sektora.
Njihov udio je jako mali u ukupnom prometu, odnosno agregatnoj ponudi i tražnji i BDP-ima nacionalnih ekonomija, i činjenica je da su transakcije u crypto valutama najvećim dijelom nekorporativne. Veliku potporu crypto valute imaju u tehno-finansijskoj oligarhiji, koja bi poremećajem njhovog statusa ili nestankom izgubila dobar dio tržišta, prije svega za prodaju, uslovno rečeno, visokotehnološke opreme.
Gađanima i privredi digitalna valuta će svakako donijeti veći komfor u plaćanjima ali i veću kontrolu. Na drugoj strani, na crypto valute se gleda kao na sklanjanje viška gotovine i pokušaj sticanja spekulativne dobiti.
Dr Branko Živanović, MA Aleksandra Cvejić
Izvor: Beogradska bankarska akademija
