SARAJEVO – Nezavisni mediji pomažu otkrivanje korupcije, promovišu slobodu izražavanja i traže odgovornost od onih koji obavljaju javne funkcije i kao takvi temelj su za razvoj demokratije, poručeno je danas sa završne konferencije USAID-ovog Programa osnaživanja nezavisnih medija (IMEP) koja je održana u Sarajevu.
Projekat IMEP je implementirao Centara za promociju civilnog društva (CPCD).
Šef Kancelarije za demokratski razvoj USAID Misije u BiH Peter Cronin rekao je da je važna sloboda medija u BiH i posvećenost borbi protiv onih koji pokušavaju ograničiti medijske slobode.
„Vlada SAD pomaže nezavisne medije u BiH i opredjeljeni smo da to nastavimo, a na ključnim institucijama, medijima i građanima je odgovornost da pokreću inicijative zagarantovne slobode medija. Mi prepoznajemo izazove sa kojima se novinari i mediji suočavaju u izvještavanju, BiH je na 58 od 180 zemalja po stanju medijskih sloboda zbog polarizacije, verbalnih napada i nacionalističke retorike koji stvaraju neprijateljski ambijent za slobodu medija“, rekao je Cronin.
Dodao je da se novinari u BiH suočavaju s problemima koji ih sprječavaju u obavljanju posla, da postoji cenzura, neadekvatna zaštita novinara, te politički i finansijski pritisci.
„Ako se ne stvori pritisak, situacija će ostati ista. Nezavisni mediji pomažu otkrivanje korupcije, promovišu slobodu izražavanja i traže odgovornost od onih koji obavljaju javne funkcije. Oni to ne mogu da rade bez podrške angažovanog građanstva, kao i zakona koji dozvoljavaju slobodne i objektivne medije. To je temelj prosperitetne demokratije“, kazao je Cronin.
Direktorica Centra za promociju civilnog društva Aida Daguda rekla je da je pet godina projekta prošlo brzo i da se pokazalo da su nezavisni mediji najaktivniji i najhrabriji dio civilnog društva u BiH.
„Projekat je rezultirao novim parnerstvima i jačanju starih, a još važnije je da je postignuto partnerstvo između nezavisnih medija, što smo ohrabrivali cijelo vrijeme. Snaga je imati medije koji zajedno zastupaju neke ideje i promjene i projekat je doprinjeo tome. Imamo medije i nevladine organizacije i apelujem da još jače i zajedno radimo na očuvanju mira i razvoju demokratije“, istakla je Daguda.
Dodala je da, iako IMEP završava, CPCD nastavlja sa novim programom koji podržava Vlada Norveške, te da je predviđena nova podrška za medije i da se nastavi sve započeto kroz IMEP. 
U okviru konferencije predstavljena je „Retrospektiva“ i „Perspektiva“ kroz dvije prezentacije projekta i dva panela.
Ključni IMEP rezultati
Radenko Udovičić, projektni menadžer Centra za promociju civilnog društva (CPCD), rekao je da je cilj projekta bio da se ojačaju nezavisni mediji i kreativni pojedinci kroz tri segmenta, grantove, pravnu podršku i kampanje.
„Petogodišnji projekat je bio pet miliona dolara, a kroz našu grant šemu je plasirano preko 60 odsto sredstava, za 174 pravna lica ili pojedinca u iznosu od oko tri milona dolara. Najveći dio (2,1 milion dolara) otišao je za produkciju u 40 profesionalnih, tradicionalnih medija, oko pola miliona je isplaćeno za „Media mixer“ liniju koja je trebala da osnaži partnerstvo, to je dobilo 25 aplikanata koji su uglavnom NVO i mediji i to su bili složeniji projekti, edukacija, zagovaranje i provođenje ciljeva, oni koji su mogli da ponude nešto novo. Kroz program „New voices“ su podržana 94 kreativna pojedinca koji su kroz produkciju trebali da pokažu da su nova snaga u medijima i oni to jesu, njima je dodijeljeno oko 329 hiljada dolara“, rekao je Udovičić.
Oko 38 odsto novca iz projekta je otišlo u edukacije, podrške produkcijama i medijima da na komercijalni način učestvuju u kampanjama, a ad hoc je dato 85.000 dolara, što su bila urgentna sredstva za oko 10 medija koji su trebali hitnu podršku u vrijeme Covid pandemije, gdje je bilo programskih stvari koje su trebale da se urade.
„Ukupno 3.500 proizvedenih medijskih sadržaja je podržano IMEP-om, to nisu bile vijesti, već ozbiljniji medijski sadržaji, emisije, reportaže, izvještaji… 52 odsto sadržaja se ticalo politike i korupcije, to je naša stvarnost, to je bilo dublje razmatranje gdje se politika kritikuje, analitički objašnjava… Po 8-9 odsto su činile teme ženskih prava, pitanja mladih, ekologija, manjinskih prva jer toga u medijima nema mnogo i to nisu komercijalne stvari, te smo ih podržali kroz IMEP“, istakao je Udovičić.
Kroz projekat je podržan i „Media Lab“ gdje su bile ponuđene edukacije za mlade, besplatno korištenje medijskih kapaciteta i gdje je 277 korisnika, uglavnom studenata, usavršavano u oblasti produkcije, montaže, pisanja vijesti, pisanja složenih formi, te je stvoreno 800 medijskih sadržaja.
„Dio projekta koji se odnosi na kampanje je bio vrlo značajan, podržani su mediji i pojednci i oni su mogli da zajedno s IMEP-om učestvuju kako bi uticali na javno mjenje, da ukažemo na nužne stvari koje mediji treba da učine. Kreirano je 189 video poruka da se ukaže na nužnost promjena kod medija i mladih. To su bile kampanje „Pusti priču da živi“ koja je promovisala borbu da nema cenzure, „Svaki kutak, svaka cesta sa lica mjesta“, „Javi, objavi“…. Sve te kampanje su imale cilj da podstiču slobodoumno razmišljanje. Imali smo 755.651 posjeta na našem sajtu, online zajednica na mrežama je 25.239 ljudi. Na našim događajima, mimo grantova, edukativnim i debatnim je bilo preko hiljadu učesnika“, istakao je Udovičić.
Jedan od ciljeva projekta je bio i osnaživanje kapaciteta medija, gdje su 32 medija imala pomoć u izradi strategije i identifikovanja njihovih potreba.
„Pravna komponenta je bila ključna, podržana su 33 aplikanta, koja su imala pravnu podršku ako budu tuženi. Od 33 slučaja, 11 predmeta je pravosnažno završeno u korist medija, a neki su još na sudu. To su tužbe da zastraše medije i njima je neophodna pomoć da se odbrane od toga“, rekao je Udovičić.
Medijska scena je postala kvalitetnija
Direktorica službe marketinga i promocije RTV Slon iz Tuzle Albina Vicković rekla je da je ta medijska kuća bila korisnik granta IMEP i zahvalila se na podršci za koju je istakla da im je bila veoma korsna.
„Napravljena je mreža saradnje, dijeljena su iskustva, cijela medijska scena je postala kvalitetnija. Naša medijska kuća je ušla saradnju sa radiom Osvit iz Zvornika i tražili smo da „Pustimo priču da živi“, bavili smo se teškim temama, shvatili smo da je malo debata i radili smo to tako što smo suočavali stavove iz FBiH i RS na teme korupcije, zdravstva, obrazovanja, NATO i EU integracija. Nastalo je 20 TV debata, obnovili smo dio opreme, kupili dron, mikrofone i drugu opremu da profesionalnije radimo. Pomoglo nam je i da preživimo prvi udar korona krize“, istakla je Vicković.
Dodala je da mediji ne žele da imaju političku podršku, jer to znači da politika ima pravo da se miješa u njihov rad, već da žele da imaju zakonski okvir za rad te da ih političari puste da rade svoj dio posla.
„Edukacija je važna pogotovo u smislu odgovornosti i važnosti medijskih standarda, obrazovanje ne daje praktične vještine. Treba poboljšati zakone i davati odogore na nova pitanja koja dolaze, a novinari da budu složniji“, poručila je ona.
Direktor produkcije i glavni urednik Face TV Sarajevo Admir Salihović rekao je da je ta TV kuća kroz IMEP projekat dobila dva granta i proizvela više od 10 odsto od ukupnog sadržaja kreiranog kroz IMEP.
„Prvo smo predstvaljali mlade ljude koji su preduzetnici i koji su pokrenuli biznis, a drugi dio se ticao obrade teških tema, politike, korupcije, EU integracija… Generalno, na oba projekta smo ponosni i nisu samo kreirani sadržaji, uspjeli smo obnoviti opremu, kupiti novu i to smo koristili za produkciju sadržaja. Hvala na podršci, a mi smo to opravdali“, kazao je Salihović.
On je istakao da se novinari u BiH bore s vjetrenjačama, da zaslužuju beneficirani radni staž, te da je problem na medijskoj sceni i to što postoji veliki broj medija od kojih su mnogi stranački i pružaju sliku javnosti kakvu žele političari, te da građani treba da prepoznaju istinu, da razluče ko je novinar, a ko plaćenik.
Srđan Puhalo, urednik i novinar sa portala frontal.ba, takođe korisnik granta, rekao je da je u okviru projekta imao slobodu da piše o čemu želi, kao i da je dobio pravnu pomoć u jednom sudskom sporu.
„Moramo imati na umu da imamo preko 600 portala u BiH, mnogo TV i radio stanica, kvalitet opada, inflacija je normalnog kvalitetnog novinarstva. Treba da razgraničimo šta je dobar i kvalitetan medij, a šta nije. Da bi mediji imali slobodu djelovanja moraju da imaju finansijsku sigurnost. Zato su ovi projekti važni, jer su garant da vas drugi neće moći ucijeniti ili usloviti. Potrebno je nagrađivati integritet medija, onog ko se bori za istinu i ko se nije kompromitovao“, istakao je Puhalo.
Objavi.ba
Na panelu „Perspektiva“ govoreno je o konceptu građanskog novinarstva i predstavljen je novi medijski portal „Objavi.ba“ koji je od danas dostupan na internetu.
Vuk Vučetić, doktor komunikoloških nauka, radio je istraživanje o građanskom novinarstvu čiji je cilj bio da se definiše ta vrsta novinarstva koje podrazumijeva prikupljanje, oblikovanje i objavljivanje sadržaja od strane amatera, a da su te informacije u javnom interesu.
„Identifikovali smo tri vrste građana novinara, prvi su oni koji se zateknu na terenu kada se nešto dešava, druga grupa su građani koji komentarišu sadržaje i usmjeravaju raspravu i treća grupa su blogeri koji imaju svoje kanale objave“, rekao je Vučetić.
Dodao je da je evidentna potreba društva za kvalitetnim informacijama, te da se tradicionalno i građansko novinarstvo nadopunjuju i da je to pozitivno i doprinosi pluralizmu medijskih sadržaja.
„Razvoj novih tehnologija je stvorio preduslove da svi mogu slobodno da komuniciraju i da se čuje glas običnih ljudi. Neophodno je podizanje odgovornosti pojedinaca koji hoće da objave neki sadržaj, te stvoriti formalnu mrežu građana novinara kako bi bili vidljiviji i kredibilniji“, rekao je Vučetić i dodao da je upravo CPCD kroz projekat stvorio mrežu koja doprinosi pluralizmu.
Amel Petrović iz Centra za promociju civilnog društva rekao je da postoji potreba za građanskim novinarstvom te da u svakoj lokalnoj zajednici postoje pojedinci od kojih tradicionalni mediji „uzimaju“ redovno informacije.
„Platforma Objavi.ba je sinteza tradicionalnih medija i građanskog novinarstva, a sve u cilju unapređenja novinarstva“, kazao je Petrović.
Dodao je da će portal Objavi.ba biti baziran na brzim formama jer građani sve više žele brze informacije, ali da će imati i prostor za analitička mišljenja i dubinske analize.
„Nove forme koje ulaze u medijski prostor naša platforma će da integriše. Kroz IMEP smo podržali nove glasove, oni su pisali o različitim temama, najviše o lokalnim temama, te su upravo oni bili inspiracija za pokretanje novog portala. Ti novi glasovi su ostvarili milionski domet, više nego neki tradicionalni mediji. Napravili smo platformu Objavi.ba na kojoj dajemo prostor ljudima da kreiraju svoj sadržaj, da pomirimo nove glasove i tradicionalne medije“, rekao je Petrović.
Na panelu „Nove medijske forme – budućnost medija?“, govorili su Ivan Ramadan, filmski režiser i pisac, Admir Čular iz muzičke grupe Helem Nejse i Zoran Ćatić, freelance novinar. Oni su govorili o različitim načinima za plasiranje važnih tema prema publici, odnosno javnosti, a kroz animaciju, filmove, pozorište i muziku te koristeći mnoge nove kanale masovne komunikacije.
CAPITAL: Svjetlana Šurlan
