VAŠINGTON – U Vašingtonu se sutra održava Energetski savjet EU i SAD sa ciljem unapređenja transatlantske saradnje na planu energetike, a šef evropske diplomatije Žozep Borelj uoči sastanka poručuje da su posvećeni obezbjeđivanju energetske bezbednosti EU i njenih susjeda uključujući Moldaviju, Ukrajinu i Zapadni Balkan.
Borelj je na svom blogu uoči sastanka napisao da je energetika oduvijek bila među najvažniji geopolitičkiim pitanjima, a da je sada, sa visokim cijenama i problemima nabavke gasa izazvanih krizom sa Rusijom, ona na vrhu agende Brisela.
On je naveo da je potrebno izdržati ove kraktoročne pritiske uz poštovanje dugoročne strategije prelaska na zelenu energiju, a da će Energetski savjet EU-SAD u Vašingtonu intenzivirati transatlantsku saradnju na ovom frontu.
Cijene energenata su skočile zbog globalnih problema potražnje i snabdijevanja, ukazao je Borelj. Cijena gasa u EU je šest do 10 puta viša nego prošle godine što opterećuje i cijenu struje, kao i čitavo elektroenergetsko tržište u Evropi, konstatuje on.
“To je već povećalo inflaciju na kraju 2021. Ako cijene energenata budu visoke i u 2022. uz povećanje inflacije, to će se ozbiljno odraziti na oporavak poslije pandemije”, naveo je Borelj.
Uz ozbiljnu krizu u odnosima EU sa Rusijom, to nije postalo samo pitanje cijene, već pitanje bezbjednosti snabdijevanja, kaže on.
Energetska politika uvijek se pomaljala u odnosima između EU i Rusije, rekao je Borelj i dodao da EU više od 40 odsto gasa uvozi iz Rusije, a da 60 odsto ruskog prihoda od uvoza dolazi iz EU.
Evropski zvaničnik vjeruje da bi EU smanjenjem cjelokupnog uvoza gasa od Rusije, investirala ne samo u zelenu tranziciju već i u smanjenje strateške zavisnosti.
Ali, prethodnih godina, Rusija je povećala otpornost na ekonomske sankcije, povećavši svoje strane devizne rezerve, više nego što je EU uradila da poveća svoje kapacitete za potencijalno smanjenje isporuka gasa, konstatovao je Borelj.
Hitno bi, dodaje, Brisel trebalo da razmotri razvijanje strateških rezervi gasa EU i mogućnost zajedničke nabavke gasa.
Rusija je, ocjenjuje Borelj, i ranije koristila snabdijevanje energentima u političke svrhe.
EU zajedno sa SAD i drugim partnerima može da se usprotivi upotrebi snabdijevanje energijom kao oružje i geopolitičku polugu, istakao je on.
Nedavna zajednička izjava EU i SAD o energetskoj bezbjednosti već stavlja akcenat na otpornost na buduće cjenovne šokove i mjere zaštite protiv geopolitičkih tenzija u centar transatlantske energetske bezbjednosne agende.
“Posvećeni smo da osiguramo energetsku bezbednost EU i naših suseda, uključujući Moldaviju, Ukrajinu i Zapadni Balkan”, naveo je Borelj između ostalog u svom blogu.
Šef evropske diplomatije najavio je da će EU razgovarati sa SAD o smanjenju zavisnosti od ruskog gasa i moguće snabdijevanje Evrope meričkog tečnog gasa.
SAD su već najveći snabdijevač tečnog prirodnog gasa u Evropi i intenziviramo saradnju da osiguramo da to snabdijevanje bude sigurano narednih mjeseci, rekao je Borelj. Tanjug