BRDO KOD KRANJA – Ministri finansija Evropske unije saopštili su da bi izmjene budžetskih pravila EU, koje se sada razmatraju, trebalo da podrže ulaganja u ekonomiju posle pandemije i da omoguće realniju putanju za smanjenje ogromnog javnog duga nekih zemalja.
Ministri finansija 27-članog bloka raspravljaće na dvodnevnom samitu, na Brdu kod Kranja, o izmjeni fiaskalnih pravila kako bi ona bila prilagođena promjenjenoj ekonomskoj realnosti kada budu ponovo stupila na snagu 2023, izvještava Rojters.
Fiskalni propisi EU, kojima su utvrđena ograničenja na zaduživanje evropskih vlada radi zaštite vrijednosti evra, suspendovani su do kraja 2022. godine, da bi države članice imale veću slobodu u borbi sa ekonomskim padom uzrokovanim pandemijom korona virusa.
“Potreban nam je modus za smanjenje duga koji je realan za sve zemlje članice. Moramo da izbalansiramo fiskalnu održivost sa potrebom da podržimo ekonomski oporavak“, izjavio je potpredsjednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis po dolasku na sastanak.
Diskusije o izmjenama tih propisa će vjerovatno trajati i sledeće godine, ali neki zajednički stavovi su se već iskristalisali, poput potrebe da se zaštite državne investicije koje su obično prva žrtve bilo kakvog rezanja troškova tokom krize.
“Moramo da izbjegnemo ono što se dogodilo u prethodnoj krizi kada su javne investicije iz godine u godinu bilježile nulti nivo. To ne smije da se dogodi u narednim godinama i to je takođe razlog zašto ćemo sutra razgovarati o fiskalnim pravilima vezanim za investicije“, rekao je evropski komesar za ekonomiju Paolo Ðentiloni.
Dodao je da će postizanje konsenzusa o promenama budžetskih pravila zahtjevati “veliki napor”.
Predstavnici nekih zemalja smatraju da bi „zelene“ investicije, namjenjene smanjenju neto emisije CO2 u Evropi na nulti nivo bo 2050, trebalo da imaju poseban tretman, pa čak i da budu izuzete iz računica EU kada je riječ o budžetskom deficitu.
Francuski ministar finansija Bruno le Mer rekao je prilikom dolaska na samit da je to ideja o kojoj vrijedi razgovarati.
Razgovori o fiskalnim pravilima EU su politički osjetljivi zbog manjka povjerenja između tradicionalno štedljivijih severnih zemalja EU i, kako se tvrdi, rasipnijih južnih država, pri čemu se povjerenje urušilo tokom krize suverenog duga 2010-2015.
Prema pravilima EU, vlade ne treba da dozvole budžetski deficit veći od 3,0 posto BDP-a i trebalo bi da drže javni dug ispod nivoa od 60 procenara BDP-a. Ako je dug iznad tog nivoa, iznos iznad granice od 60 posto BDP-a treba svake godine da se smanjuje za jednu dvadesetinu..
Neke zemlje, poput Italije, imaju dug u visini od preko 160 posto BDP-a, pa je godišnje smanjenje od pet procentnih poena nerealno, posebno ako zemlja treba da uloži velika sredstva u svoju transformaciju u “zelenu” i digitalizovaniju ekonomiju, navodi Rojters.
Olaf Šolc, njemački ministar finansija i kandidat Socijaldemokratske partije za kancelara na izborima 26. septembra, nije sklon velikoj reformu fiskalnih pravila.
“Fiskalna pravila su bila dovoljno fleksibilna da omoguće ogromnu potrošnju tokom krize kovid-19, ali su takođe napravljena da garantuju da se javni novac troši na razuman način. Ta dva aspekta zajedno su baš suština onoga čemu sam privržen“, rekao je Šolc novinarima.
Ministri finansija Holandije, Finske, Švedske, Slovačke, Čške, Austrije, Danske i Letonije, koji tradicionalno zastupaju štedljiviji pristup javnoj potrošnji, izrazili su opreznu podršku promjeni pravila.
“Otvoreni smo za debatu o poboljšanju ekonomskog i fiskalnog upravljanja, uključujući i Pakt o stabilnosti i rastu. Poboljšanja bi trebalo napraviti, držeći se fiskalnog okvira zasnovanog na pravilima“, naveli su oni u zajedničkom pismu. Tanjug