BIJELJINA, SARAJEVO – Preko 70 odsto izvoza iz Bosne i Hercegovine realizuje se u zemlje Evropske unije (EU), što je pokazatelj da domaće firme sve više uspijevaju da ispune stroge EU standarde, što nije slučaj i sa institucijama u BiH.
Miličić: Bez problema smo ispunili standarde
Direktor preduzeća „Agrex“ iz Donjih Žabara Predrag Miličić za CAPITAL je rekao da je ta firma dobila dozvolu za izvoz jaja za industrijsku preradu u zemlje EU 2019. godine.
„Nama nije bilo teško proći kroz taj proces za izvoz u EU i mi smo od starta poštovali pravila, propisali smo procedure unutar firme i poštovali smo instrukcije Kancelarije za veterinarstvo BiH, instituta, ministarstava u vezi sa registracijom objekata, praćenjem kontrola salmonele i ostalim stvarima. Veći problem je bio što institucije unutar BiH nisu išle u korak s nama, tako da je taj postupak za našu firmu trajao od 2006. do 2019. godine, jer dozvolu za izvoz ne dobija pojedinačno preduzeće nego zemlja, a onda institucije zemlje odobravaju izvoz firmi koja ispunjava sve uslove“, pojasnio je Miličić.
Govoreći o konkretnim uslovima koje je bilo potrebno ispuniti, Miličić je istakao da to podrazumijeva poštovanje svih pravila, procedura i zakonskih rješenja koja vrijede na tržištu EU, od pravila o dobrobiti životinja do kontrola svih nadležnih institucija nad tom vrstom proizvodnje.
„To je podrazumijevalo veliki broj FVO misija, odnosno kontrole Evropske inspekcije za hranu koja je dolazila u našu firmu, razne konsultante koji su bili angažovani, što od strane entitetskih ministarstava, što od Kancelarije za veterinarstvo i Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH koji su obučavali inspektore unutar BiH i razne druge službenike kako bi učestovavali u tom lancu. Mi kao firma smo veoma brzo prolazili kroz sve te procedure“, istakao je Miličić.
Naglasio je da je za izlazak na tržište EU neophodno da proizvođač ima kvalitetne objekte, kontrolisane temperature, te da ispunjava uslove po pitanju opreme i HASAP standard.
„Izvoz na EU tržište znači mnogo. Svaki proizvod koji izađe sa tržišta BiH znači da otvara prostor za neki veći rad ovdje. Nas ovo ne zadovoljava, jer mi još uvijek izvozimo samo jaja za industrijsku preradu i želimo da dobijemo priliku da idemo i na police EU, odnosno da izvozimo i konzumna jaja za šta uskoro očekujemo odobrenje. Svaki zarađeni euro na nekom spoljnjem tržištu je uspjeh, ne samo naše firme, nego Republike Srpske i Bosne i Hercegovine“, naveo je Miličić.
Ispunjavanje uslova EU znači rad svih aktera
U Spoljnotrgovinskoj komori (STK) BiH kažu da je za ispunjavanje uslova za izvoz u EU neophodna sinhronizovana aktivnost svih aktera u BiH, počevši od samih kompanija, koje moraju implementirati standarde, pa do relevantnih institucija koje trebaju omogućiti uvođenje standarda.
„Ograničenja postoje, posebno u pogledu izvoza roba animalnog porijekla jer u tim slučajevima uslov za izvoz je da relevantna stručna tijela EU izvrše rigorozne inspekcije u zemlji porijekla, odnosno BiH, prije nego se odobri izvoz ovakvih proizvoda u EU, što je često dugogodišnji proces“, ističu u Komori.
Prema njihovim riječima, do sada su na zelenoj listi EU za proizvode životinjskog porijekla iz BiH uvršteni med, riba, mlijeko i mliječni proizvodi, pileće meso, te jaja za industrijsku upotrebu.
„Imajući u vidu da se preko 70 odsto izvoza roba iz BiH realizuje u zemlje Evropske unije, možemo zaključiti da su se firme u BiH prilagodile i uspjevaju ispuniti zahtjeve tog tržišta. Štaviše, domaći izvoznici lakše ispune zahtjeve kupaca i regulative EU, nego nekih drugih tržišta“, navode u Spoljnotrgovinskoj komori BiH.
EU servisi za podršku
Prije stavljanja robe na tržište EU-a mora se obezbijediti da proizvodi iz BiH ispunjavaju zahtjeve EU u pogledu zaštite zdravlja ljudi i životinja, te okoline i prava potrošača. To su pravila i specifikacije koji su usklađeni u EU ili koji važe zasebno za svaku zemlju EU, ali koje EU priznaje. Više o tome možete pročitati na temi o pravilima i specifikacijama za proizvode.
Informacije i pomoć pri izvozu na EU tržišta firme iz BiH mogu da nađu preko servisa „EU Trade Helpdesk“, povezivanje sa partnerima u EU i svijetu mogu da ostvare preko Evropske preduzetničke mreže – EEN.
Podsjećamo, kroz fondove EU u 2019. godini podržan je izvozni sektor u BiH kroz javni poziv za dodjelu tri miliona evra bespovratnih sredstava za izvozna partnerstva. Svrha tog poziva je bila poboljšanje konkurentnosti izvozno orijentisanih preduzeća, a sredstva su plasirana u metaloprerađivačku industriju, drvopreradu, te informacione i komunikacione tehnologije.
CAPITAL: Bojana Ninković