BEOGRAD – Srbija je stvarno uspješna priča, ocjenjuje zamjenik direktora Bečkog ekonomskog instituta (WIIW) Ričard Griveson povodom predstavljanja nove analize ekonomske situacije u zemljama centralne, istočne i jugoistočne Evrope.
Griveson je, u izjavi austrijskoj agenciji APA, kazao da je Srbija, poslije Velike Britanije, broj dva u Evropi po vakcinaciji, a u kontinentalnoj Evropi broj jedan.
Istakao je da su tome doprinijeli odlični odnosi sa Rusijom, ali je dodao da vakcine Srbija dobija iz Kine.
WIIW u svojoj studiji ocjenjuje da su zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope pandemijsku 2020. godinu ekonomski bolje prošli nego zapadne zemlje EU.
Za tekuću godinu WIIW u svojoj proljećnoj prognozi za istočnu Evropu očekuje ekonomski rast od 3,8 odsto, slično onom u evrozoni.
“Naše analize pokazuju da je istočna Evrope relativno dobro prošla kroz pandemiju 2020”, objasnio je Griveson.
Rekao je da je realni BDP u 23 analiziranih zemalja u prosjeku pao za 2,3 odsto, što je svega jedna trećina od pada u evrozoni.
Objasnio je da su mjere u borbi protiv pandemije na zimu bile “slabije” nego tokom prvog talasa, i ljudi su mogli više da rade.
Takođe, smatra Griveson, povučene su pouke iz finansijske krize, što je pomoglo u savladavanju korona krize.
Krizom, dodaje, bile su pogođene pretežno zemlje s većim uslužnim i turističkim sektorom, kao što su Italija, Španija, a na zapadnom Balkanu Hrvatska i Crna Gora.
“Samo su Crna Gora i Hrvatska imale veći pad od evrozone”, konstatovao je Griveson.
Ekonomski oporavak, prema ekspertu WIIW, ove će se godine, nakon snažnog rasta infekcije preko zime, usporiti.
U naredne tri godine WIIW za sve 23 privrede istočne Evrope očekuje ekonomski oporavak, ali s velikim razlikama u brzini.
Dok će Srbija i Turska brzo da se vrate na put privrednog rasta, zemlje kao Češka, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Moldavija će tek 2022, a Crna Gora 2023, uspjeti da se vrate na “pretpandemični nivo BDP-a, pokazuje prognoza WIIW.
Najveći rast u ovoj godini će bilježiti jugoistočna Evropa, ukazuje WIIW.
Eksperti bečke organizacije očekuju rast u Crnoj Gori u visini od 6,5 odsto, Turske za 5,8 odsto, Srbije za pet procenata, Kosova za 4,8 odsto, Hrvatsku za 4,5 procenata, isto koliko se prognozira i za Albaniju.
Međutim WIIW ističe da se radi na jednoj strani o zemljama koje su monetarnom i fiskalnom politikom uspješno ublažile pad kao Turska i Srbija, i na drugoj strani zemlje čija je privreda prošle godine pala kao što su Hrvatska i Crna Gora koje sa niskog nivoa moraju da se oporavljaju.
Što se Srbije tiče, WIIW očekuje snažan rast, jer je ona, kako se navodi, uz visok budžetski deficit brzo ciljanim mjerama pomoći reagovala.
Takođe je, dodaje WIIW, i Sjeverna Makedonija fiskalno-politički reagovala, ali mnogo kasnije, zbog čega tamošnji rast ove godine neće biti tako visok kao Srbije.
Turska je, objašnjava Griveson, niskim kamatama i porastom kredita podržala privredu.
“To, međutim, sadrži i rizike, i srednje i dugoročno nije najbolja opcija”, konstatovao je on.
Najslabiji rast realnog BDP-a ove godine će, prema prognozi WIIW, imati Estonija sa 1,2 odsto, Bjelorusija sa 1,5 procenata, Litvanija (2,1 odsto), Bosna i Hercegovina (2,5 odsto), Bugarska (2,5 odsto) i Letonija (2,8 procenata).
To je prouzrokovano, objašnjava WIIW, ili na novom zaključavanju ili na ograničenim fiskalno-političkom prostoru za delovanje.
Griveson ističe da turizam Hrvatske i Crne Gore ove godine neće ni približno dostići nivo od 2019. godine.
Eksperti ukazuju da je prognoza i dalje, zbog i dalje visokog broja infekcija, nesigurna.
“Sve dok stopa vakcinacije ne bude rasla, postoje rizici pada u prognozi”, navodi WIIW. Tanjug