MOSTAR – Epidemija koronavirusa uticala je na poslovanje gotovo svih segmenata privrede BiH, a najteže su pogođeni sektori turizma i ugostiteljstva, kazao je predsjednik Privredne komore FBiH Marko Šantić.
„Turizam je u svim svojim ključnim stvarima pao preko 60 odsto, a sami prihodi, noćenja, odnosno dolasci turista pali su za oko 90-95 odsto u 2020. godini. Odmah iza turizma je uslužni sektor u transportu, koji je pao preko 30 odsto u svim ključnim pokazateljima. Slijedi industrijska proizvodnja, koja je u BiH pala sedam do osam odsto, zatim promet u maloprodaji preko osam odsto, uvoz je pao 13 odsto, a izvoz 16 odsto. Sve su to određeni pokazatelji koji daju indikacije da će na kraju godine društveni bruto proizvod vjerovatno biti negdje između 9,5 i 10 odsto u padu“, naveo je Šantić.
Ni sama Privredna komora FBiH nije bila pošteđena, pa su u toj asocijaciji bili prisiljeni smanjiti plate zaposlenih za 30 odsto.
„Mi kao asocijacija koja okuplja firme u Federaciji BiH kroz razna udruženja, tačnije njih 21, dijelimo sudbinu realnog sektora, kako u poslovanju, tako i u platama. Imali smo određenih problema, ali pokušavamo krizno upravljati jer to je jedini način da pravilno i adekvatno odgovorimo na ovu krizu“, kazao je Šantić.
Komentirišući odgovor na korona-krizu Šantić je podsjetio da je Privredna komora FBiH na samom početku pandemije organizovala neformalni stožer privrednika s ciljem pomoći domaćoj privredi.
„Vlada FBiH je u prvom mahu reagovala onoliko koliko je mogla, u početku svi skupa nismo bili zadovoljni, ali tu je više razloga poput samog šoka zbog pandemije, neimanja planova, nepripremljenosti na takve krizne situacije i slično. Međutim, Vlada je ubrzo reagovala, prikupila novčana sredstva sa svih računa i podračuna u Federaciji, napravila i garantni fond te ubrizgala sredstva prvo u firme koje se bave izvozom, transportne i firme koje se bave turizmom, i mislim da svi u ovom trenutku moramo biti zadovoljni onim što imamo, jer to je naša realnost“, kazao je Šantić.
BiH je, dodao je, nerazvijena zemlja koja nema fondove kojima raspolaže Evropska unija i koja sebi u ovom vremenu ne može dopustiti “mega lockdowne” poput Njemačke i drugih razvijenih zemalja u Uniji.
„Mi zato imamo neke blaže lockdowne, plešemo i balansiramo s pandemijom koronavirusa i imamo nadu da će nas, kroz vakcinaciju i stečeni imunitet, ovaj virus polovinom 2021. godine pustiti na miru i da ćemo se vratiti na staro normalno, te da nam u 2022., a pogotovo 2023. godini slijedi oporavak“, istakao je Šantić. Fena
