MADRID, Više od milion Španaca je izgubilo posao tokom pandemije , a i prije toga je svaki četvrti građanin živio na rubu siromaštva. Vlast je uvela nove vrste socijalne pomoći, ali birokratija kaska. A perspektive nisu ružičaste.
U kvartu Viljaverde u Madridu pedesetak ljudi čeka ispred kancelarije „Žute patke“. To je naziv građanske inicijative koja postoji više od deset godina i deli hranu onima kojima je potrebna.
U redu stoji i Veronika Fuentes koja živi u trosobnom stanu sa suprugom, šestoro djece i unukom. Otkako je ostala bez posla, socijalna pomoć madridskih vlasti i dječiji dodatak su jedini prihodi porodice. To je ukupno 800 evra.
Veronika spada u onu četvrtinu Španaca koji, prema prošlogodišnjim statistikama, žive na rubu siromaštva i socijalne izolacije.
Organizacije za socijalnu pomoć pretpostavljaju da je broj ovakvih slučajeva porastao zahvaljujući krizi koju je donijela pandemija.
Tokom korone je više od milion ljudi izgubilo posao. Da bi ublažila posljedice, vlada u Madridu velikodušno odobrava ovu vrstu novčane pomoći ne samo za ljude u radnom odnosu, već i za samostalne preduzetnike.
Skoro 3,4 miliona Španaca dobilo je pomoć u junu.
U julu je broj primalaca pomoći pao za nešto više od pola miliona. Prije svega jer su se vlasnici restorana i hotela nadali gostima i turistima tokom ljeta, i stoga zaposlili jedan broj ljudi.
Konceptom skraćenog radnog vremena, zaposleni zadržavaju svoj posao, ali naknadu u visini od 70 odsto plate dobijaju od Biroa rada.
Ipak, stopa nezaposlenosti tokom finansijske krize i eksplozije mehura nekretnina 2013. u Španiji bila je znatno veća – čak 27 odsto naspram sadašnjih 15 odsto. Ali, za vreme finansijske krize si mnogi uspjevali da se snađu, radeći povremene ili sezonske poslove. Tokom pandemije, taj prostor je sužen.
Veronika Fuentes, koja stoji u redu za hranu, nekada je radila kao čistačica, prodavala voće ili se brinula o starima. Međutim, nikada nije imala ugovor o radu pa nema pravo na novac za nezaposlene ili naknadu za skraćeni rad u vrijeme korone.
U 17 autonomnih španskih regiona za takve slučajeve predviđen je socijalna pomoć. No iznosi se veoma razlikuju – tako region Navara isplaćuje najveću sumu koja se kreće između 600 i 1.200 evra, dok gradsko područje i okolina Madrida, inače najskuplje mjesto za stanovanje, daju najmanju pomoć koja se kreće od 400 do 735 evra.
Španska vlada je na vreme shvatila da je pandemija mnoge porodice gurnula u siromaštvo. Stoga je u junu uvela još jednu vrstu socijalne pomoći, takozvani „minimalni životni dohodak“. Nju isplaćuje država i iznosi od 460 do 1.000 evra zavisno od veličine porodice – to je dodatno, uzsocijalnu pomoć koju isplaćuju regioni.
Većina onih koji stoje u redu za hranu u Viljaverdeu imaju pravo na državnu pomoć, ali do sada nisu mogli da ispune odgovarajući formular. Čini se da se birokratija preraučunala. Kancelarije za socijalnu pomoć daju građanima termine, ali se na red čeka enormno dugo.
Razlog je, kako kažu sindikati, nedostatak osoblja. Zbog smanjenja budžeta, kancelarije za socijalnu brigu izgubili su 6.000 državnih službenika tokom proteklih deset godina. Do sada je odobreno svega 80.000 zahtjeva za pomoć.
Pri tome, šansa za pronalazak posla ovih dana nije ružičasta: raste broj registrovanih novih slučajeva korone, pa se računa sa produženom privrednom krizom. Nedavno je recimo Njemačka čitavu Španiju proglasila za rizičnu zemlju, što je jak signal za turiste na izmaku sezone.
Tako će devetočlana porodica Fuentes i dalje biti upućena na donacije hrane i moraće da izlazi na kraj sa svega 800 evra mjesečno. DW
