PODGORICA — Javni izvršitelji u Crnoj Gori nastavili su tokom prošle godine da funkcionišu efikasno, uprkos nešto manjoj naplati – 60,2 miliona evra.
Ove podatke pokazala je Analiza efikasnosti funkcionisanja sistema izvršenja, koju je crnogorska vlada usvojila u četvrtak.
Navedeni zaključak o efikasnosti, kako konstatuju autori Analize, proizilazi iz činjenice što su javni izvršitelji lani riješili veliki broj izvršnih predmeta na osnovu izvršnih isprava 12.316 predmeta ili 31,93 odsto od ukupnog broja predmeta u radu, odnosno 67,27 odsto od broja primljenih predmeta, piše Pobjeda.
Takođe, rešen je veliki broj izvršnih predmeta na osnovu verodostojnih isprava i menice 23.609 predmeta ili 13 odsto od ukupnog broja predmeta u radu u posmatranom periodu, odnosno 55,13 odsto od broja primljenih predmeta.
“Imajući u vidu veliki priliv izvršnih predmeta kod javnih izvršitelja neophodno je u narednom periodu intenzivirati radnje izvršenja, u granicama datih ovlašćenja od izvršnog poverioca, kako bi broj rešenih predmeta bio još veći“, poručuju autori Analize koje je pripremilo Ministarstvo pravde.
Prema dokumentu, javni izvršitelji su naplatili po izvršnim i po verodostojnim ispravama i menici, zbirno 60,2 miliona evra.
“Javni izvršitelji su od ukupnog iznosa potraživanja po izvršnim ispravama 537,5 miliona evra, naplatili 32,5 miliona evra ili 6,05 odsto. Navedeni iznos je manji za 16,3 miliona evra u odnosu na prethodni period, ali je istovremeno veći za 2,8 milona veći od iznosa koji je naplaćen u 2017. godini“, navodi se u Analizi.
Kada je u pitanju naplata potraživanja po vjerodostojnim ispravama i mjenici, javni izvršitelji su u posmatranom periodu od ukupno potraživanja 585,4 miliona evra naplatili 27,7 miliona evra ili 4,74 odsto, što je za 2,6 miliona više u odnosu na prethodni period.
Posmatrano zbirno za izvršne i vjerodostojne isprave, javni izvršitelji su u posmatranom periodu naplatili 13,6 miliona evra manje u odnosu na prethodni period, a 18,6 miliona evra više u odnosu na 2017. godinu.
Ovakve kontroverzne cifre, gde je procenat naplate zbirno oko pet odsto, autori Analize tretiraju kao efikasne jer u većini nerešenih predmeta dužnici – nemaju imovinu.
“U strukturi nerešenih predmeta na osnovu izvršnih isprava u najvećem broju slučajeva 90,55 odsto od ukupnog broja neriješenih predmeta izvršenje nije moguće sprovesti zbog nepostojanja imovine izvršnog dužnika na kojoj bi se mogla sprovesti prinudna naplata, što predstavlja objektivnu okolnost na koju javni izvršitelj ne može da utiče“, podseća se u Analizi.
Ovaj procenat je kod izvršnih predmeta na osnovu verodostojnih isprava i menice kao verodostojne isprave još veći i iznosi 93,49 odsto, a na približno je istom nivou kao u prethodnom periodu kada je iznosio 92,87 odsto.
U Analizi se navode konkretni podaci Poreske uprave o efikasnosti svakog od 30 javnih izvršitelja, prenosi portal Investitor.
Prema podacima Poreske uprave, ostvareni godišnji promet svih javnih izvršitelja iznosio je 2,7 miliona evra, zaduženja iznose ukupno 130.576 evra, dok je iznos uplaćenih poreza i doprinosa 948.613 evra. Investitor.me
