BEOGRAD – Nepoznato je koliko u Srbiji ima milionera, jer se takva evidencija ne vodi, ali jedna statistika bar izokola nudi takav podatak.
Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), u bankama ima 378 deviznih štednih uloga većih od pola miliona. Ove štediše bankama su na čuvanje dale oko 450 miliona evra, što znači da je prosječna vrijednost štednog uloga, koji pripadaju grupi sa više od pola miliona evra, oko 1,2 miliona evra. Centralna banka nema podatke o broju štednih partija većim od pola miliona evra.
Statistika NBS prati štedne partije, a ne fizička lica pojedinačno, tako da nije nemoguće da neko ima i više štednih partija sa položenih više od pola miliona evra. Interesantno je da se broj ovih, uslovno rečeno milionera, povećava, jer ih je godinu dana ranije bilo 351.
Svi vlasnici ovih 378 štednih partija očigledno imaju veliko povjerenje u banke kod kojih drže novac, zato što država u slučaju propasti banke garantuje samo za depozite do 50.000 evra.
Kamate na deviznu štednju izuzetno su niske, ali u igri velikih brojeva ipak ima zarade. Na primjer, na ulog od milion evra godišnja kamata je oko 10.000 evra.
Ipak, ovi milioneri su samo izuzetak. “Pravilo” su mali ulozi, jer u bankama je najviše “sitnih” uloga do 500 evra. Tačnije, postoji oko četiri miliona takvih uloga, što je 81,2 odsto ukupnog broja. Po vrijednosti, oni u ukupnoj deviznoj štednji učestvuju sa 0,9 odsto.
U NBS kažu da je, prema podacima od 29. januara 2019. godine, ukupna dinarska štednja u domaćim bankama dostigla 62 milijarde dinara, dok devizna štednja iznosi 10,083 milijardi evra. Dinarska štednja u ukupnoj štednji učestvuje sa oko pet odsto i njen iznos i učešće konstantno rastu. U 2018. godini povećana je za 23 odsto, što, kako kažu u NBS, ukazuje na sve veće povjerenje građana u dinar i monetarnu politiku koju oni sprovode. Politika