Ždrale: Nemate kadrove za progres

BEOGRAD, Ulaganja Evropske banke za obnovu i razvoj u ovaj region neće se smanjivati ako dođe drugi talas krize. Imamo želju i obavezu da pomognemo modernizaciju i razvoj Srbije. I to ne samo zbog približavanja Evropskoj uniji. Ako se ne budu mijenjale stvari na svakodnevnom planu, sam ulazak u EU neće donijeti dobro.
Tokom posljednjih desetak godina, EBRD odobrila je Srbiji oko dvije milijarde evra za razvoj infrastrukture, javnog i privatnog sektora. Stariji bankar ove finansijske institucije Miljan Ždrale u intervjuu za “Novosti” kaže da će nastaviti da ulažu, naročito u razvoj agrara.
– Srbija nam je strateški važna. Ima skriveni, a neskorišćeni potencijal u poljoprivredi, koji direktno može da utiče na rast bruto nacionalnog dohotka. Takođe, nastavićemo sa investicijama u infrastrukturu, energetiku i druge oblasti.
* Koliko ste do sada uložili u agrar Srbije?
– Oko 340 miliona evra. Tu je obuhvaćen cijeli lanac proizvodnje – od primarne poljoprivredne do maloprodaje. Iskorišćenost tih sredstava je veoma velika i efikasna, a čak i u vrijeme krize nismo imali probleme. Tek oko dva odsto je problematičnih kredita, dok banke u Srbiji imaju oko 17 odsto.
* Šta je uzrok za malo stranih investicija u Srbiji?
– Ako posmatrate u odnosu na region, onda Srbija još i najbolje stoji. Ali, to je sigurno nedovoljno. Da bi ekonomija rasla, potrebna je dobra infrastruktura, kao i politička i društvena predvidivost. Možete se navići na date uslove, ali ne treba da strepimo šta će se dogoditi ako na vlast dođe druga politička opcija. Srbija treba da se posveti ekonomiji znanja, jer uočavamo nedostatak kvalitetnih kadrova čak i u agrosektoru – finansijskih menadžera i agronoma. A to je problem i za strane kompanije koje dolaze.
* Ulagali ste u domaćeg proizvođača sokova “Freš end ko”, koji je zbog prezaduženosti otišao u stečaj. Kakva su iskustva sa ulaganjima u domaća preduzeća?
– Podržavamo srpske kompanije, čak i za regionalno širenje. Tako smo investirali oko 35 miliona evra u kompaniju “Nektar” za akviziciju “Fruktala”, što je najveća srpska investicija u Sloveniji. S druge strane, imamo i ne tako dobra iskustva, kao, na primjer, sa “Freš end ko”. U javnom sektoru je problem što projekte za koje odobrimo novac često nema ko da sprovede u djelo.
* Šta još treba da se promjeni da bi privlačenje investicija bilo lakše?
– Srbiji je potreban i fleksibilniji zakon o radu koji će, za razliku od važećeg, omogućiti protok radne snage, treninge, dokvalifikacije, olakšati mehanizam “zaposli, pa otpusti”. To ostavlja mogućnost poslodavcima da lakše zapošljavaju radnike, koje u vrijeme krize mogu da otpuste, pa da ih ponovo uposle kada se popravi stanje. Ljudi ovdje nisu navikli na takvu fleksibilnost, ali to su ključne prepreke za privlačenje investicija. Čekanje na dozvole mora da bude znatno kraće, a procedure jasnije.

Krenuti u ozbiljne reforme
* Da li bi Srbija za desetak godina mogla da postane prezadužena država, zbog kredita koje uzima?
– To nije neminovno, ali način na koji su sada stvari postavljene je neodrživ. U kontinuitetu troši se više nego što se zarađuje, starosna struktura ne ide na ruku, i treba krenuti u ozbiljnije reforme što ranije. Ne može se priuštiti da ljudi idu u penziju sa četrdesetak godina. Ljudi moraju da shvate promjene na vrijeme, da se ne bi došlo u situaciju u kojoj se nalazi Grčka.  Novosti