BEOGRAD, Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je danas da centralna banka vodi politiku obaveznih rezervi tako da usmjeri banke da se radi plaćanja manjih obaveznih rezervi, finansiraju dugoročno i što je više moguće bez unošenja valutnog rizika u finansijski sistem Srbije.
“Mi ne želimo da obaveznim rezervama podstičemo finansiranje u bankarskom sistemu koje kreira valutni rizik za finansijski sistem Srbije i, takođe, ne želimo da podstičemo kratkoročno finansiranje koje potencijalno može predstavljati rizik u situaciji povlačenja kapitala iz naše zemlje ili regiona”, rekao je Šoškić na konferenciji za novinare.
“Politikom obaveznih rezervi kakva je sada na snazi, mi smo pored ostalog promjenili strukturu finansiranja iz kratkoročnih ka dugoročnim izvorima finansiranja banaka, što smanjuje potrebu da, u situaciji veće nestabilnosti na međunarodnom finansijskom tržištu, dođe do novih aranžmana kao što je bila Bečka inicijativa”, rekao je guverner.
Prema njegovim riječima, banke bi u narednom periodu trebalo da u većoj mjeri razmatraju mogućnosti finansiranja na način koji će im smanjiti trošak obaveznih rezervi, “a to pored ostalog podrazumijeva mehanizme finansiranja koji ne unose potrebu za generisanjem valutnog rizika”.
“To naročito ima smisla i treba podvući u situaciji kada naša zemlja na međunarodnom tržištu želi da emituje evroobveznice u evro znaku, ali, takođe, ima ambiciju da emituje evroobveznice u dinarskom znaku i to sa rokom dospijeća potencijalno do pet godina”, objasnio je Šoškić.
“Ako na međunarodnom tržištu postoji raspoloženje da se ulaže u dužničke hartije od vrijednosti emitovane u Srbiji u dinarima, onda mislim da bi trebalo da svima bude u interesu, i bankama i NBS i građanima i privredi, da se takav vid finansiranja odomaći i u našim uslovima”, istakao je guverner.
On je naveo da će konkretni uslovi zaduživanja putem evroobveznica biti utvrđeni tek poslije razgovora sa potencijalnim investitorima i tek kada se vide ponuđeni uslovi, odnosno cijena koju su međunarodne investicione institucije spremne da ponude Srbiji, Ministarstvo finansija će odlučiti da li su ti uslovi prihvatljivi ili ne.
“Cijena pod kojom se Srbija zadužuje zavisiće i od kretanja na globalnom tržištu, i od generalnog raspoloženja prema zemljama u razvoju i posebno prema lokalnom dugu tih zemalja”, ukazao je Šoškić. Tanjug