BERLIN, Ekonomski nejake i nekonkurentne zemlje ušle su u monetarnu uniju. Političari nisu spremni da priznaju tu grešku. Oni se bave simptomima – ne baveći se onim što je stvarna greška u konstrukciji evra, ocjenjuje njemački radio Dojče vele, u komentaru u kojem konstatuje da je „Evropska monetarna unija u sadašnjem vidu od početka imala grešku u konstrukciji“.
„Istina, njenim tvorcima bilo je jasno da je jedinstveno monetarno područje moguće samo ako su privrede podjednako snažne i konkurentne“, navodi radio. „Međutim, kriterijumi koji su, imajući to u vidu, napravljeni za pristupanje monetarnoj uniji, bili su manjkavi. Kriterijumi sadržani u Ugovoru iz Mastrihta proizvoljno su izabrani i odnose se samo na visinu inflacije, dugoročne kamate, godišnji nivo novog zaduživanja i ukupno zaduženje kandidata za prijem. Na taj način u cijelu konstrukciju ugrađena je greška, jer je mediteranskim zemljama ’mekih’ valuta omogućen ulazak u klub. U trenutku prijema gotovo da su ispunile postavljene kriterijume, kod nekih se zažmirilo na jedno oko, jedna od zemalja je uveliko falsifikovala podatke – glavno je bilo ući u monetarnu uniju, a poslije je moglo i dalje po starom…“
Još gore je, smatra „Dojče vele“, što ti kriterijumi nisu ništa govorili o privrednoj snazi ili slabosti pojedinih država, a pogotovo ne o njihovoj konkurentosti na svjetskim tržištima. Tako su strukturno slabe i na svjetskom tržištu nekonkurentne zemlje ušle u monetarnu uniju – kako se pokazalo, na sopstvenu štetu. U prvo vrijeme evro im je omogućio da dođu do novca sjevernih susjeda uz povoljne kamate, što je dovelo do malog privrednog poleta, ali dugoročno su same sebi naškodile.
Političari, međutim, ocjenjuje radio, nisu spremni da priznaju grešku. Oni se bave simptomima, ratuju zbog sporednih stvari kao što su rejting agencije, kupuju vrijeme paketima pomoći, stvaraju trajne probleme – ne baveći se onim što je stvarna greška u konstrukciji…
DA JE DRAHME, ESKUDA…
Što je duže trajala monetarna unija, to su očiglednije postajale slabosti tih država, i to su više zaostajale u produktivnosti za evrozemljama iz sjevernog dijela Evrope. Ranije to nije bila tragedija – u dogovoru s partnerima bili bi postepeno devalvirani grčka drahma ili portugalski eskudo. Danas to više nije moguće, jer se novac zove evro i koriste ga sve članice monetarne unije, prenose agencije.
Evro – novac sa greškom
