BRISEL, Nesloga u Briselu doliva ulje na vatru u najtežoj nedjelji od postanka evra. Eventualni bankrot Grčke, pa makar bio i „djelimični“, napravio bi pravu pometnju. Najava mogućeg bankrota Grčke, ulazak Italije i Španije u „crvenu zonu“, špekulacije na finansijskom tržištu, pad vrijednosti banaka na berzama, izostanak političkog dogovora u Briselu… Evropske finansije i zajednička moneta prolaze kroz, možda, najcrnju nedjelju otkako je evro ušao u opticaj.
Sastanak evropskih ministara finansija nije donio ništa novo. Razlike su očigledne. U Briselu, trenutno, postoje četiri bloka u pristupu grčkoj krizi, od čijeg rješavanja zavisi i sudbina evra.
Njemačka, kojoj su se pridružile Holandija i Finska, insistira na ulasku privatnog kapitala u novi plan za izvlačenje Grčke iz krize. Berlin, poslije prve pomoći Grčkoj, pa Irskoj i Portugalu, neće ponovo da do ramena zavlači ruku u kasu. I da hoće, ne može, jer birači ne daju. Nemačka zato traži da sve ne padne samo na pleća zemalja članica. Ko će, međutim, pristati i pod kojim uslovima da finansira Grčku? I, što je najvažnije, od čega bi to Grčka platila? Ovaj scenario bi Atinu brzo doveo do „djelimičnog bankrota“.
Francuska, kojoj su se pridružile još neke zemlje Unije, zato hoće da novi plan bude po starom principu, ali i da se Grčkoj odloži vrijeme plaćanja, da bi se povratila. To, međutim, ne rješava problem, nego ga samo odlaže, što bi, prema agencijama za procjenu kreditne sposobnosti, takođe dovelo u pitanje solventnost i, opet, krenulo ka priči o bankrotu.
Zemlje koje su upale do guše u krizu, Grčka, Irska, Portugal, ali i Italija i Španija, drže se u zasebnom bloku.
Evropska centralna banka, koja takođe ima zasebnu poziciju, ne želi ni da čuje o pričama o bankrotu, jer bi to potpuno uzdrmalo cijeli bankarski sistem, ne samo u Grčkoj, već i u dobrom dijelu Evrope. Eventualni bankrot Grčke, pa makar bio i „djelimični“, napravio bi pravu pometnju. To bi značajno pogodilo mnogobrojne tokove kapitala i, izvjesno, dovelo do izlaska ove zemlje iz evrozone, ali bi Atina za sobom povukla i druge države u krizi, što bi, faktički, dovelo u pitanje opstanak evra.
Kada bi se Italija – koja sama „drži“ četvrtinu deficita Unije – našla u istoj krizi kao i Grčka, i kada bi im se još pridružila i Španija, evro bi, jednostavno, bio krajnje ugrožen.
“ŠVAJCARCI“, ZLATO, OBVEZNICE
Sve je više građana EU koji ušteđevinu u evrima, ako je imaju, mijenjaju za „švajcarce“, zlato i – njemačke obveznice. Cijena zlata je u četvrtak na tržištu dostigla istorijski najviši nivo od 1.580 dolara za uncu. Novosti
Četiri krizna bloka u Evropi
