BUDVA, Ministar finansija Republike Srpske /RS/ Zoran Tegeltija izjavio je danas na Samitu guvernera centralnih banaka jugoistočne Evrope /JIE/ u Budvi da je ekonomska kriza imala jak uticaj na makroekonomiju RS, ali da su prvi znaci oporavka, ipak, vidljivi.
“Prije svega, posljednjih šest mjeseci rast bilježi sektor građevine, koji je u prethodnim godinama imao najveći pad. Taj sektor ojačao je 9,9 odsto”, rekao je Tegeltija.
On je kao najveći problem izdvojio povećanje nezposlenosti, koja je prošle godina dostigla 23,6 odsto, te javni dug, koji je povećan sa 36,5 odsto u 2008. godini na 44,6 odsto u ovoj godini.
Tegeltija je dodao da je problem finansiranja deficita i dalje prisutan, objašnjavajući da se on finansira iz stranih izvora u iznosu od 177 miliona KM.
“RS predstoji reforma socijalnog sektora, odnosno boračko-invalidske zaštite, što je jedno od najosjetljivijih pitanja”, rekao je Tegeltija i podsjetio da je bilo je predviđeno da do 30. juna bude urađena reforma penzionog sistema, ali da se u tome nije uspjelo, jer je u pregovorima učestvovalo mnogo socijalnih partnera koji nisu usaglasili stavove.
Zamjenik ministra finansija i trezora u Savjetu ministara BiH Fuad Kasumović ocijenio je da je saradnja između privreda u regionu jedna od mjera koja je potrebna u periodu oporavka, podsjetivši da su republike nekadašnje Jugoslavije, prije raspada, imale oko 30 jakih, prepoznatljivih firmi u svijetu, koje su mogle da dobiju velike poslove.
“Zbog toga se zemlje regiona moraju vratiti normalnom životu, da zajedno izlaze na inostrana tržišta i učestvuju u velikim poslovima i garancijama”, poručio je Kasumović, ocijenivši da su zemlje regiona bile izložene nepovoljnim spoljnim uticajima, jer je poslije udara krize došlo do smanjenja potražnje za izvoznim proizvodima.
Prema njegovim riječima, zemlje regiona trebalo bi da iskoriste krizu u svoju korist i da se udruženim snagama bore protiv nje fiskalnim i monetarnim politikama.
Kasumović je ocijenio da je stopa siromaštva u BiH od 18 odsto previsoka, naročito za zemlju koja troši šest odsto BDP-a na transfer za penzije.
On ipak smatra da je BiH na putu oporavka, na osnovu ekonomskih pokazatelja za ovu i narednu godinu.
“Potrebna je politička stabilnost i svijest da ekonomija treba da bude u centru pažnje”, zaključio je Kasumović.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Goran Radosavljević rekao je da je Vlada Srbije usvojila odluku da zemlja počne da emituje evroobveznice, te dodao da će prve obveznice najvjerovatnije biti emitovane početkom septembra i to 500 miliona u evrima i 200 miliona u dinarima.
“Za Srbiju će to biti izazov, ali smatramo da postoji tražnja za obveznicama u dinarima”, rekao je on.
Radosavljević je saopštio da je Srbija za tri godine krize učinila sve da fiskalni deficit održi na nivou od četiri odsto bruto domaćeg proizvoda, u čemu joj je pomogao aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom /MMF/.
“Sredstva su iskorišćena za subvencije privredi i subvencionisanje kamatnih stopa”, precizirao je on i dodao da je Srbija u posljednja četiri mjeseca povukla od Evropske investicione banke 250 miliona evra, a da će se tokom ljeta kod iste banke zadužiti za istu sumu, koja je namijenjena izvoznicima i medijima.
Na prvom panelu pod nazivom “Izazovi fiskalne politike u svjetlu globalne krize” učestvovao je i zamjenik ministra ekonomije Makedonije Metodi Hadži Vaskov, koji je saopštio da će za tu zemlju ova godina biti trenutak novog rasta i oporavka.
On je dodao da je ukupan državni dug tokom krize ostao 24,8 odsto BDP-a, podsjetivši da je makedonska Vlada donijela tokom 2009. i prošle godine četiri paketa antikriznih mjera, čiji je cilj bio da stimulišu privredu javnim investicijama, ali da istovremeno očuvaju stabilnost.
“Prošla godina bila je godina smanjenja efekata krize”, precizirao je Hadži Vaskov.