ATINA, Grčka, čija je ekonomija na ivici bankrota, izbjegla je da se to desi prošle godine kada je dobila 110 milijardi evra (160 milijardi dolara) međunarodne pomoći, ali je sada neophodan i drugi paket za spasavanje.
Pod pritiskom MMF i evropskih finansijskih institucija vlada je predložila oštre mjere štednje kao preduslov za dobijenje novih kredita, a one predviđaju smanjenje plata i penzija, povećanje poreza i privatizaciju više javnih preduzeća.
Vodeći sindikati su organizovali proteste koji traju dvadesetak dana a najavili su ih i kada bude usvajan vladin program štednje, što se očekuje krajem juna.
25. maja 2011 – Ispred parlamenta okupilo se oko 15.000 ljudi, protestujući zbog mjera štednje, koje je grčka vlada najavila kako bi dobila finansijsku pomoć i smanjila budžetski deficit.
27. maja – Politički lideri nisu uspjeli da na sastanku sa premijerom Jorgosom Papandreuom, koji je trajao pet sati, postignu konsenzus o načinu za izlazak Grčke iz dužničke krize.
30. maja– Premijer Papandreu izjavio da ne planira raspisivanje vanrednih izbora. “Izbori će biti 2013. godine”, izjavio je Papandreu povodom najava u grčkoj štampi da se u vladi ozbiljno razmišlja o vanrednom izlasku na birališta pošto njen novi program štednje nije naišao na podršku opozicije.
1. juna – Ministar finansija Jorgos Papakonstantinu je održao sastanak na temu prodaje udjela države u OTE sa zvaničnicima te njemačke kompanije, koja trenutno posjeduje oko 30 odsto akcija grčke grupacije.
– EK saopštila da je ostvaren “dobar napredak” u pregovorima između Grčke i međunarodnih eksperata koji procjenjuju finansijsko stanje i ekonomske planove te zemlje.
3. juna – Članovi sindikata privremeno okupirali zgradu Ministarstva finansija u centru Atine i pozvali radnike da organizuju masovne proteste protiv vladinih mjera štenje.
4. juna – Dva glavna sindikata javnih službi i privatnog sektora organizovala proteste u Atini. Oko 1.500 ljudi prošetalo glavnim gradskim trgom Sintagma ispred parlamenta, noseći transparente na kojima je pisalo “Ne novom memorandumu” i “Oduprite se”.
6. juna – Hiljade Grka koji su umrli i dalje “primaju” penzije, odnosno čekovi stižu na adrese njihovih porodica. Otkrivajući taj podatak ministar rada Luka Kaceli je izjavio da će vlada u sadašnjoj ekonomskoj krizi istražiti mnoge prevare za koje se sumnja da postoje u oblasti socijalnih davanja, jer one svake godine progutaju milione evra.
7. juna – MMF je otvoren za mogućnost odlaganja otplate zajma odobrenog Grčkoj, ali smatra da bi širi reprogram duga izazvao ogromne probleme u evrozoni, izjavio je viši predstavnik MMF-a u Grčkoj, Bob Tra. On je dodao da je zvanična Atina ostvarila napredak u borbi protiv dužničke krize, ali sada ne moze da dopusti sebi da uspori sa reformama.
8. juna – Stopa nezaposlenosti u martu porasla je na novi rekord.
9. juna – Vlada podržala sprovođenje novog paketa strogih mjera štednje koje su od ključnog značaja za tu prezaduženu članicu zone evra, kako bi nastavila da dobija međunarodnu kreditnu pomoć.
10. juna – Stopa inflacije u Grčkoj u maju usporila je na 3,3 odsto na godišnjem nivou.
12. juna – Najmanje 20.000 ljudi protestovalo u Atini zbog oštrih mjera vlade, a zaposleni u državnom preduzeću PPC najavili štrajkove kako bi se suprotstavili planu vlade da proda tu kompaniju.
13. juna – Grčka uspjela da na aukciji vladinih obveznica pribavi 1,62 milijarde evra (2,33 milijarde dolara), dan nakon što joj je dodjeljen najniži suvereni kreditni rejting na svijetu zbog strahovanja da bi privatni investitori mogli biti pozvani da podjele teret potencijalnog reprogramiranja grčkog duga.
14. juna – Njemački ministar finansija Volfgang Šojble izjavio da je zvanični Berlin spreman da Grčkoj odobri dodatnu finansijsku pomoć
15. juna – Premijer Papandreu pozvao na nacionalno razumijevanje za vladin program štednje. Demonstranti bacali “Molotovljeve koktele”, dok je policija upotrebila suzavac, a u sukobima je povređeno više od 30 ljudi, uključujući pripadnike policije.
16. juna – Papandreu najavio da će danas formirati novu vladu i tražiti povjerenje u parlamentu. Analitičari kažu da će prva žrtva u vladi biti ministar finansija Jorgos Papakonstantinu, koji je i bio glavni arhitetkta spornih mjera štednje, javljaju agencije. Tanjug