NJUJORK, Evropu ocekuje niz suverenih bankrota u narednih pet godina, a za spriječavanje takvog razvoja događaja evrozoni će biti potrebno oko dva biliona evra, i to polovina te sume odmah, ocjenjuju stručnjaci američke “Sitigrupe”.
Analiticari upozoravaju da će neke zemlje ipak morati da bankrotiraju. U isto vrijeme zbog problema u evrozoni vrijednost evropske valute nastavlja da opada u odnosu na dolar i jen.
Tržište ne vjeruje da će “periferne” zemlje EU – Portugalija, Španija, Italija, Grčka, Irska uspjeti da se iskobeljaju iz krize bez gubitaka. Izlaz bi mogao da bude u oštroj budžetskoj politici, ali vlade nemaju za to političku volju, smatraju ekonomisti “Rojal Benk of Skotland” (RBS), što ipak neće zaustaviti rast kamatnih stopa.
“Sitigrupa” smatra da 750 milijardi evra evropskog stabilizacionog fonda neće biti dovoljno da se pomogne svim zemljama kojima je pomoć neophodna. Za stabilizaciju stanja neophodno je dva biliiona evra, jer u suprotnom će postojati visok rizik od raspada evrozone već u narednih pet godina.
Međunarodni monetarni fond (MMF) konstatuje da “periferne” zemlje evrozone ne mogu da isplivaju iz dužničke “rupe” prije 2012. godine. Prema podacima “Benk for Internešnel Setlements” ukupni dugovi Portugalije, Irske, Italije, Španije i Grčke su krajem prvog ovogodišnjeg kvartala iznosili 4,1 bilion dolara. Na evropski bankarski sektor otpada 2,7 biliona evra ili dvije trećine tog duga.
Ekonomisti ne isključuju da bi odmah iza Grčke i Irske, do kraja ove godine i Portugalija mogla da zatraži pomoć. Oktobarski podaci ministrstva finansija te zemlje iskazuju pogoršanje stanja budžeta u poređenju sa septembrom. Prema proračunima ekonomista “Barklajs Kepital” budžetski prihodi, uz sezonske faktore, su smanjeni sa 23 na 22,8 odsto bruto domaćeg proizovda (BDP), dok su rashodi porasli sa 28,4 na 29,7 odsto BDP.
Stanovnici Portugala pri tom ne žele da stežu kaiš, što je potvrdio juče održan sveopšti protest protiv vladine politike na smanjenju državnih rashoda na tri odsto BDP do 2014. godne.
Stanje budžeta Španije je nesto bolje. U oktobru je budzetski deficit iznosio tri odsto prema 5,6 procenta u istom mjesecu prošle godine, i do kraja godine bi mogao da dostigne 9,3 prema 11,1, odsto u 2009.
Vlada u Madridu može da se izbori i sa planom smanjenja deficita na šest odsto u 2011. godini, ali tržište ne vjeruje u uspješnost njenih napora na prevazilaženju krize. Tanjug