BEOGRAD, Ekonomisti smatraju da su mala i srednja preduzeća razvojna šansa Srbije. Ipak, ne ide sve u skladu sa planovima i projekcijama.Mala i srednja preduzeća su u svakoj evropskoj zemlji praktično najbrojnija i na njima se temelji veliki dio ekonomije. Lako se prilagođavaju promjenama i usvajaju tehnološke novine.
Svakoga dana se u Srbiji, za osam radnih sati, ugasi, odnosno prestane da radi, oko 20 preduzetničkih radnji. Posljednjih mjeseci je broj zatvorenih od broja otvorenih zanatskih radnji, veći za nekoliko stotina.
Dva su osnovna razloga: kriza koja ne prestaje i visoke dažbine koje se plaćaju državi po raznim osnovama.
“Troškovi poslovanja su enormni. Vi kad imate neku firmu ili radnju, vi imate toliko da platite državi, da za vas ne ostane više ništa. I onda stariji ljudi idu u penziju, zatvaraju radnje, jer ne mogu više da izdrže taj tempo. A ovo novo što se otvara, to je otvoreno pro forme radi, samo da bi se konkurisalo za nešto nešto“, objašnjava potpredsjednik asocijacije malih i srednjih preduzeća Srbije Dragomir Rakić.
Zvanični podaci Agencije za privredne registre potvrđuju trend gašenja poslovanja, ne samo kod preduzetnika, već i kod malih i srednjih firmi, privrednih društava kako ih zakon definiše.
U avgustu je osnovano 589, a ugašeno 1273 privredna društva. Preduzetnici su, takođe u avgustu, osnovali 2478 preduzeća, a ugasili 2.840.
U oktobru osnovano je 543, a ugašeno 875 privrednih društava. Preduzetničkih radnji otvoreno je 2.569, a katanac na bravu u oktobru je stavilo 2.626 preduzetnika.
Pitanje je, može li Srbija da učini poslovnu klimu za preduzetnike i male firme lakšom i podnošljivijom, jer na taj način unaprijed eliminiše moguće socijalne probleme.
“U uslovima krize, kada morate da neke stvari prilagodite i pojednostavite, ako treba neke dažbine i da pojeftinite. Vrlo je pogrešan način da mislite da povećanjem dažbina popunite manjak u državnoj kasi to se nikada ne dešava. Jer ako se ugase mala i srednja preduzeća bojim se da će država u budućnosti imati još više problema sa finansiranjem“, kaže direktor instituta Ekonomskih nauka Dejan Erić.
Da su realnost poslovanja i svakodnevica nerijetko složeniji nego što pokazuje statistika, uočavaju i u Uniji poslodavaca.
“Uočena je jedna tendencija da se mnogo firmi koje se otvaraju, praktično svaka druga, ili nema ni jednog zaposlenog ili ima jednog. Drugim riječima, mnoge od tih firmi se otvaraju da bi neke druge firme koje su nelikvidne ili u problemima pokušale da prebace neki dio svoje imovine ili neka novčana sredstva prije nego što budu zatvorene ili odu u stečaj. Tako da i ta statistika, pitanje je uopšte koliko odražava realno stanje“, smatra Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.
Dobra ilustracija neveselog stanja je i činjenica da svega 10,45 odsto malih i srednjih preduzeća zarade isplaćuje na vrijeme, a da oko 15 odsto ima kašnjenje duže od tri mjeseca. B92
