BEOGRAD, Vlast je izabrala populistički scenario, koji je neodrživ i može da dovede do pucanja makroekonomske ravnoteže, kažu autori investicionog modela oporavka Srbije.
Srbija 2020. godine. Kojim će „putićem” da krene?
Prema prvom scenariju, za koji se do prije neki dan vjerovalo da je sasvim izvjestan, Srbija je te godine zemlja članica Evropske unije, izvozno orijentisana, sa niskom inflacijom, 400.000 otvorenih radnih mjesta i prosječnim godišnjim rastom od 5,8 odsto.
Prema drugom „populističkom scenariju” (koji nam se nažalost „smiješi” od prije neki dan), do pucanja ukupne makroekonomske ravnoteže došlo bi već 2013. godine, a kraj sljedeće decenije Srbija bi dočekala kao zemlja u kojoj je još 200.000 ljudi izgubilo posao.
Takav scenario podrazumjeva da se u naredne dvije godine podržava potrošnja i subvencionisano zapošljavanje. Reforme koje bi poslije toga uslijedile bile bi zakašnjele i ne bi dale željene rezultate. Stabilizovanje ekonomskog rasta na tri odsto godišnje bilo bi neodrživo, a visok nivo potrošnje u prve dvije godine podigao bi inflaciju i ubrzao slabljenje dinara.
Ove dvije krajnosti ekonomskog razvoja Srbije zapisane su u studiji „Postkrizni model ekonomskog rasta i oporavka Srbije”, koju su od proljetos naporno radeći napravili najugledniji domaći ekonomisti. Uz drugi (ružniji) model podebljanim slovima stoji i napomena: „ovaj scenario je neodrživ i naveden je ovde samo kao upozorenje”.
Vlada Srbije deklarativno je izabrala prvi optimističniji put, jer je stari model rasta (po kome smo više trošili nego što smo zarađivali) bio pogrešan. Međutim, autori ove studije ovih dana s pravom sumnjaju da, zbog blizine izbora, vlast kreće pogrešnim, ali i opasnim putem. Ima li vremena za zaokret, pitali smo domaće ekonomiste.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, jedan od autora studije i savjetnik premijera, kaže da će test za vlast biti budžet za 2011. godinu. Tu će se vidjeti kojim putem smo krenuli.
“Lako je nama, oni imaju problem cenzusa”, u šali objašnjava Milojko Arsić pred kakvim se izazovom političari sada suočavaju. Zato ga i ne čudi što spiskovi ministarskih želja za većom potrošnjom daleko prevazilaze mogućnosti. On dodaje da je “presudno kako će taj budžet biti skrojen. Opšti stav Međunarodnog monetarnog fonda jeste da su konačne brojke najvažnije. To znači da ako minus u državnoj kasi bude pet, umjesto dogovorenih četiri odsto – dogovor će propasti”.
“Međutim, ukoliko tekuća potrošnja bude povećana na uštrb investicija, MMF će reći da to nije dobro, ali konačni dogovor biće postignut”, objašnjava Arsić kakve veze ima aranžman sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom i model oporavka Srbije.
Vladimir Vučković, profesor na Univerzitetu Megatrend, takođe ističe da je dobar dio javnosti izgleda s pravom sumnjao da će se vlast zaista okrenuti novom modelu rasta Srbije i da se neće tako lako odreći populizma.
“Problem je što mi više nemamo vremena za udvaranje biračima. I glasovi razuma u vladi koji to shvataju izolovani su i ugušeni. Poslije izbora će biti kasno za ozbiljnije reforme. Nažalost, već sada su neke pretpostavke iz optimističnog modela razvoja Srbije narušene, inflacija je viša od planirane, priliv kapitala je u minusu. Najstrašnije je što ovo sad nikoga ne iznenađuje, a što će nam se to sve obiti o glavu. Nažalost, kod nas do ljudi teško dopire poruka da mora nešto da se žrtvuje danas da bismo bolje živjeli sutra”, kaže Vučković.
Njegov kolega Miroslav Zdravković, takođe autor strategije, ubjeđen je da će model oporavka Srbije sa primjenom morati da sačeka. “Nema priče o ozbiljnom zaokretu prije izbora, kad god oni bili”, kaže Zdravković.
Paradoksalno je što u ovu strategiju izgleda najviše povjerenja imaju oni ekonomisti koji je nisu pisali. Tako Goran Nikolić kaže da budžet za 2011. godinu uopšte ne mora da bude pokazatelj da vlast odustaje od investicionog modela. “Ministarstva koja se bave investicijama, a to su infrastruktura i NIP, takođe imaju značajnu političku snagu. Ne vjerujem da će tek tako u korist tekuće potrošnje odustati od investicija. Po Zakonu o fiskalnoj odgovornosti, udio javnih ulaganja dogodine treba da bude četiri odsto bruto domaćeg proizvoda. Takođe, lokalne samouprave će investirati dogodine”, uvjeren je on. Politika