BEOGRAD, Smanjenje fiskalnog deficita je težak zadatak koji podrazumjeva donošenje teških odluka i izbora, izjavio je šef Misije MMF-a za evropske zemlje u razvoju Bas Baker.
„Ne mogu, a i ne bi trebalo, svi troškovi biti podjednako smanjeni. Ako država želi da poveća investicije, to znači da na nekoj drugoj strani mora da sprovede nepopularne mjere smanjujući troškove. Vremenom, smanjenje deficita će samo po sebi povećati broj investicija, ali prevashodno investicija privatnog sektora“, istakao je Baker u intervjuu za novi dvobroj magazina Bankar tokom nedavne posjete Beogradu.
Navodeći da je u velikom broju zemalja fiskalni deficit zbog krize naglo porastao, Baker je istakao da su u MMF-u shvatili da bi naglo smanjenje deficita u recesiji moglo dodatno da pogorša situaciju.
„Još jedna stvar na koju MMF mnogo više obraća pažnju ovih dana je i to kakav će socijalni uticaj imati pomoć koju obezbjeđujemo, pa pokušavamo da što je više moguće zaštitimo siromašne, kako oni ne bi patili od prilagođavanja koja su neophodna da bi se programi MMF-a primjenjivali“, kazao je Baker.
On je, međutim, istakao da MMF raspolaže novcem međunarodne zajednice i da zato finansijska podrška pojedinim zemljama nije poklon, već pozajmice moraju da bude vraćene. „Da bismo bili sigurni da će novac biti vraćen, postavljamo uslove po kojima zemlja mora da se ponaša u narednom periodu. To je otprilike kao odlazak u bolnicu. A ne može se reći da bolnica čovjeka čini bolesnim, ona mu, pod svojim uslovima, pomaže da se on osjeća bolje“, istakao je Baker.
Da bi evropske zemlje u razvoju što bolje funkcionisale u periodu poslije krize neophodno je obezbijediti stabilno političko okruženje, dobre institucije, nisku inflaciju, dobro obrazovanu radnu snagu, a ni blizina Njemačke, koja se punom parom oporavlja, ne može da škodi, smatra on.
„S druge strane, dalje jačanje evra u odnosu na dolar nije dobro i moglo bi da dovede do manjeg rasta razvijene Evrope, što bi se odrazilo i na zemlje u razvoju, poput Srbije“, upozorio je šef Misije MMF-a za evropske zemlje u razvoju.
Na molbu da prokomentariše tvrdnje domaćih političara da je Srbija lider u regionu, Baker je istakao da se neke zemlje, kao što su Rusija i Poljska, ističu po veličini, a druge, poput Slovenije i Slovačke, po tome što su uspješne i već su članice zone evra. „Srbija jeste važna zemlja u regionu, ali nije najvažnija. Rumunija je veća, pa i bitnija od nje. Ali to nije takmičenje, što je više uspješnih zemalja, to je bolje za cijeli region“, poručio je Baker.
On je istakao da će za izlazak iz krize posebno biti značajne investicija u proizvodnju. „Kina je imala mnogo stranih direktnih investicija u proizvodnju, što je dovelo do eksplozije kineskog izvoza. Irska je osamdesetih i devedesetih imala sličnu situaciju. Ako su investicije usmjerene ka bankarskom sektoru, to će dovesti samo do kratkoročnog rasta, kakav je i dosad postojao u zemljama Zapadnog Balkana“, istakao je Baker. Emg.rs
MMF: Srbija nije najvažnija zemlja u regionu
