BEOGRAD, Oporavak srpske privrede moguć je ove i sljedeće godine, smatraju biznismeni i ambasodori. Ekonomisti međutim poručuju da građane ne čeka bolji standard u 2011.
Učesnici Desetog ekonomskog samita ocjenili su da je Srbija uspjela da se izbori sa dosadašnjim ekonomskim izazovima.
Simeon Comokos, predsjednik grčke Comokos grupe koja je samit organizovala rekao je da se oporavak srpske privrede može očekivati ove i naredne godine, a pozitivno je i to što su otvorena vrata ka EU prihvatanjem da se razmatra kandidatura Srbije.
Na otvaranju dvodnevnog skupa, kome je prisustvovalo oko 500 učesnika – predstavnika vlade, bankara, privrednika iz zemlje i inostranstva, članova diplomatskog kora, grčki biznismen bio je zadovoljan što je Srbija u boljem poslovnom i političkom ambijentu nego u protekloj deceniji.
I ambasadorka SAD u Srbiji Meri Vorlik ocjenila je da je vlada, uz pomoć MMF-a, do sada dobro upravljala ekonomskom krizom i uspjela da održi ekonomsku stabilnost i ukazala da bi u narednom periodu trebalo otvoriti domaće potencijale za investicije, kao i ojačati sistem oporezivanja u zemlji.
Ona je istakla da srpska ekonomska budućnost zavisi od nastavka reformi, uvođenja vladavine prava, rješavanja pitanja sporosti administracije.
To da je Srbija uspjela da savlada krizu zbog “pametnih poteza vlade i aktivnog programa koji podržava MMF” ocjenio je i generalni menadžer EFG bankarske grupacije Đorđ Pradeli, koji je dodao da se taj napredak odrazio i na putu ka evropskim integracijama.
On je rekao da bi kao glavna tema na Ekonomskom samitu trebalo da se nametne oživljavanje privrednog rasta jer je Srbija već pokazala kako uspješno gradi “odbrambene mehanizme”.
Pradeli je naznačio da su strukturne refome, izgradnja infrastrukture, prije svega saobraćajne i energetske, poboljšanje ekonomske klime i program dolaska stranih investicija ključni zadaci vlade u narednom periodu.
Nema boljeg standarda za građane
I dok su prognoze koje se tiču srpske privrede gotovo ružičaste, kada je u pitanju standard građana stručnjaci koji su okupili u Medija centru su složni da stanovnike u Srbiji uskoro ne očekuju lijepi dani.
Građani Srbije ne treba da očekuju poboljšanje standarda u 2011. godini već da više rade i štede i strpljivo čekaju bolja vremena, generalna je ocjena tog skupa.
“Kritično je važno da dogodine tražnja raste sporije nego bruto domaći proizvod (BDP)”, upozorio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Boško Živković.
Loše je, prema njegovom ocjeni, što su na prvi znak ozdravljenja privrede vraćene stare navike, odnosno više robe se uvozi nego izvozi, a dodatna nepovoljnost je što se opet sve više uvoze potrošna dobra, a sve manje oprema za proizvodnju.
“Potrošnja se prilagođava očekivanim prihodima i opasno je podsticanje velikih očekivanja vezanih za rast primanja građana”, istakao je Živković i dodao da će, ako vlast bude olako davala obećanja o poboljšanju standarda monetarna i fiskalna politika doći u težak konflikt.
Rast plata u državnoj upravi, kako je podsjetio Živković koji je predsjednik Savjeta guvernera Narodne banke Srbije, po pravilu povlači rast plata u privatnom sektoru, što može imati izuzetno loše posljedice na makroekonosmku stabilnost u 2011. godini kad neće biti jeftinih kredita ni većeg priliva stranih direktnih investicija i prihoda od privatizacije.
“U 2011. godinu ućićemo sa dvocifrenom inflacijom, što će dovesti do negativne selekcije investitora, odnosno u Srbiju neće doći dugoročni investitori već oni koji žele da ‘love u mutnom”, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubomir Madžar.
Dalji rast inflacije je očekivan, kako je dodao, jer država nema instrumente da upravlja potrošnjom i da je prilagodi proizvodnji, zbog čega nije nemoguće da se ponovo pribjegne mjeri zamrzavanja plata i penzija.
“U Srbiji se za 20 odsto više troši nego što se zaradi, ali više nema odakle da se finansira taj manjak”, naglasio je Madžar.
Vlast u Srbiji je, prema riječima profesora Filozofskog fakuleta u Beogradu Miodraga Zeca, najodgovornija što se i ne nazire izlazak iz krize i što je inflacija najveća u regionu, a zarade najmanje, iako ni one nisu zarađene.
“Treba se pripremiti na pogoršanje, ali političari ne treba da obmanjuju narod već da kažu pravu istinu” rekao je Zec i založio se za konsenzus o novom konceptu države i pokrivanju deficita u svim oblastima. Beta, Tanjug
