Evro i dalje isplativiji

BEOGRAD, Devizna štednja je, prema podacima Narodne banke Srbije, dostigla 6,27 milijardi evra (20 puta više nego prije devet godina), dok je dinarska 117 miliona evra (od 2001. uvećala se 7,5 puta). Analiza centralne banke ukazuje da je do 2007. bilo isplativije štedjeti u domaćoj valuti, jer su kamatne stope bile znatno veće od onih na uloge u evrima. Pad dinara u to vrijeme nije neutralisao razliku u kamatnim stopama.

Kamata na oročene evre u posljednjih deset godina kretala se od pet do 7,5 odsto, ali je bilo banaka koje su nudile i kamatne stope veće od osam odsto na godinu dana. S druge strane, kamate na dinare su iznosile od 12 do čak 18 odsto godišnje. Ipak, mali broj građana se odlučivao na ovu vrstu štednje, jer se plašio da će jačanje deviza pojesti zaradu. Do toga nije došlo, a zlatno doba zarade na uloženim dinarima bila je 2003. godina.
Od početka ekonomske krize, međutim, evro je naglo počeo da jača prema dinaru, tako da se u posljednjih godinu i po dana ne isplati štedjeti u domaćoj valuti.
– Građanin bi na 1.000 evra, uloženih u dinarima januara 2001. godine, u aprilu ove dobio 2.816 evra, dok bi na 1.000 evra uloženih u evrima za isto vrijeme dobio svega 1.747 evra – pokazuje računica NBS.
Prema projekciji Narodne banke, štednja u dinarima položena 1. januara 2001. na kraju ove godine bila bi isplativija od štednje u devizama sve do kursa od čak 172 dinara za evro!
Kamata diktira profit
Prema analizi NBS, od 2001. do 2010. godine štednja u dinarima bila je isplativija u više perioda od one u devizama. Tako je, prilikom obračuna kamate od pet odsto na evre, šparanje u stranoj valuti u posljednjih deset godina bilo isplativo samo u 41 od 108 perioda – od aprila 2003. godine do novembra 2004. godine, od kraja 2007. godine do novembra 2008. godine, kao i od februara do maja 2009, zbog pada vrijednosti dinara.  Novosti