BEOGRAD, U periodu od 2001. do 2010. godine bilo je isplativije štediti u dinarima, nego u devizama, jer bi deponent na 1.000 evra uloženih u dinarima u januaru 2001. godine – na dan 30. aprila 2010. godine dobio 2.816 evra, dok bi na 1.000 evra uloženih u evrima dobio svega 1.747 evra, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
U analizi NBS navedeno je da je u periodu od 2001. do aprila 2010. godine dinarska štednja povećana 7,5 puta, sa 1.558 miliona dinara (26 miliona evra) na 11.646 miliona dinara, dok je devizna štednja uvećana gotovo 20 puta i krajem aprila ove godine iznosila je 6,27 milijardi evra.
U pokušaju da odgovori na pitanje da li je u proteklih 10 godina bilo isplativije štediti u bankama u dinarima ili devizama, NBS je u analizi navela da je udio štednje oročene do godinu dana povećan sa 11 odsto u 2001. na 27,5 procenata u aprilu 2010. godine, dok je udio štednje po viđenju smanjen.
Rast devizne štednje je bio kontinuiran sve do oktobra 2008., kada je zbog svjetske finansijske krize smanjena za oko milijardu evra, do kraja te godine.
Međutim, od januara 2009. devizna štednja ponovo bilježi umjeren rast i već krajem te godine je vraćena na nivo od prije krize.
U posmatranom periodu, ročna struktura devizne štednje je izmjenjena u korist štednih depozita duže ročnosti.
Povećano je učešće štednih depozita do godinu dana (sa 4,2 odsto u 2001. na 40,8 odsto u aprilu 2010. godine), kao i dugoročnih depozita (sa 1,3 procentna poena na 12,2 odsto), dok je smanjeno učešće depozita po viđenju i depozita oročenih do tri mjeseca.
Budući da je štednja u devizama bila znatno veća u odnosu na štednju u dinarima, nameće se pitanje da li je u periodu od 2001. do 2010. godine štednja u devizama zaista bila isplativija od štednje u dinarima.
Za period od 2001. do aprila 2010. godine kalkulacije pokazuju, osim u slučaju najveće kamatne stope na deviznu štednju od 7,5 odsto, da je štednja u dinarima položena do 2008. godine bila isplativija od štednje u devizama.
Depresijacija domaće valute nije neutralisala razliku u kamatnim stopama i poreskom tretmanu dinarske u odnosu na deviznu štednju u posljednjih 10 godina.
Pri obračunu devizne štednje po stopi od 7,5 odsto, kalkulacije pokazuju da je štednja u dinarima položena do 2007. godine bila isplativija od devizne štednje.
Ako se posmatra period od početka primjene novog programa monetarne politike (avgust 2006. godine) do aprila 2010. godine, dinarska štednja je isplativija čak i u slučaju najviše kamatne stope na deviznu štednju od 7,5 odsto, jer bi deponent na 1.000 evra uloženih u dinarima u avgustu 2006. godine do 30. aprila ove godine dobio 1.379 evra, dok bi na 1.000 evra uloženih u evrima dobio 1.261 evro.
Projekcija isplativosti do kraja godine pokazuje da bi na 1.000 evra uloženih u dinarima 1. januara 2001. godine deponent 31. decembra ove godine, pri kursu iz avgusta ove godine, dobio ukupno (glavnica uvećana za pripisane kamate po odbitku poreza) 2.881 evro, dok bi na isti devizni ulog dobio svega 1.757 evra. Emg. rs