BEOGRAD, Izvoz maline iz Srbije u zemlje EU može da bude ukinut zbog nedozvoljenog nivoa pesticida u našem voću, upozorava fitopatolog Rajko Garić.
Postoji ozbiljna opasnost da Evropska unija zabrani uvoz malina iz Srbije zbog nedozvoljenog nivoa pesticida u njima, saznaje Press! Fitopatolog iz Čačka dr Rajko Garić tvrdi da je samo tokom prošle godine u našu zemlju vraćeno oko 120 tona maline koja je bila isporučena stranim kupcima jer je u njima bilo više pesticida nego što predviđaju standardi koji važe na teritoriji EU.
– Već dva, tri puta smo bili na korak da nam izreknu zabranu izvoza malina na teritoriju Evropske unije jer je u njima bilo više pesticida nego što je dozvoljeno. Ako se tako nešto desi, trebaće nam nekoliko godina da ponovo dobijemo sve potrebne dozvole. Svi naši izvoznici poljoprivrednih proizvoda imaju problem sa viškom pesticida u robi koju nude evropskom tržištu, zbog čega je samo tokom prošle godine u Srbiju vraćeno oko 120 tona isporučene maline stranim kupcima – upozorio je fitopatolog Garić.
Crveno zlato
On je objasnio da je pomenuta količina maline, zbog prekoračenja propisane koncentracije zaštitnih sredstava, u Srbiju vraćena pošto su strani kupci utvrdili da naši proizvođači koriste više od 20 aktivnih materija.
– U srpskoj malini je nađeno više od 20 aktivnih supstanci. Koristi se sve i svašta, a u Evropskoj uniji to ne može da prođe. U našoj zemlji, na primjer, kod plodova maline propisano je prisustvo karbamata do dva miligrama, dok svjetski prihvaćene norme dozvoljavaju samo 0,02 miligrama – kaže dr Garić.
On ističe da naši stručnjaci u ovoj oblasti odavno raspolažu potrebnim znanjima, ali da se ono nedovoljno primjenjuje u praksi.
– Malina je crveno zlato za Srbiju i njen najvažniji izvozni proizvod. Zato je jako važno da se naši poljoprivrednici upute kako da pravilno i u skladu sa svjetskim normama koriste agrotehničke mjere, posebno đubriva i sredstva za zaštitu biljaka – rekao je Garić.
On je na ovu problematiku ukazao na skupu koji je juče održan u Čačku, a povodom početka rada na projektu „Razvoja integrisanog sistema zaštite od bolesti, štetočina i elementarnih nepogoda”, koji finansira delegacija Evropske unije.
– Trebalo bi u dogledno vrijeme da stvorimo preduslove za racionalniju i ekonomičniju proizvodnju zdrave hrane, uz poštovanje evropskih standarda. Radi cjelovitog bavljenja ovom problematikom trebalo bi prevesti i praktično primjeniti ono što je zapisano u oko 7.000 dokumenata i normativnih akata donijetih na nivou EU – upozorio je fitopatolog Garić.
Rigorozna inspekcija
Dragiša Terzić, predsednik Udruženja „Vilamet” za zapadnu Srbiju, koje se bavi zaštitom proizvodnje maline, kaže za Press da se iz EU vraća malina koju pojedinci lažno predstavljaju kao eko-hranu.
– Da bi se neki proizvod izvozio kao eko-hrana, on treba da se proizvodi na zemlji koja 20 godina nije tretirana hemijskim preparatima i đubrivima. Ljudima koji to rade treba zabraniti da se bave uzgojem maline. Oni brukaju malinare jer svoje proizvode lažno predstavljaju – kaže Terzić.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić kaže za naš list da sve ukazuje na to da Srbiji nedostaje veća kontrola zaštite maline u toku njenog uzgoja.
– Ubuduće će fitosanitarna kontrola na graničnim prelazima biti još rigoroznija. Kvalitetom maline koju izvozimo mi u stvari štitimo nacionalni imidž – upozorava Ševarlić.
Pajkić: Proizvođač je odgovoran za kvalitet
Dušan Pajkić, direktor generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede, kaže za Press da od juna 2009. godine, od kada je na snazi Zakon o bezbjednosti hrane, nije bilo povraćaja izvoznih malina sa povećanim sadržajem ostataka pesticida.
– Prema Zakonu o bezbjednosti hrane, za kvalitet i bezbjednost proizvoda odgovoran je proizvođač, odnosno onaj ko ga stavlja u promet, a ne Ministarstvo poljoprivrede. Proizvođač, znači, snosi posljedice ako nešto nije kako treba – ističe Pajkić. Press
