BEOGRAD, Privreda je dotjerala „cara do duvara“. Došli smo u situaciju da banke ne mogu da naplate kredite, a ako aktiviraju hipoteke koje smo položili, bile bi vlasnice 50 odsto imovine srpske privrede – procjenjuje Milan Knežević, predsjednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća. – Ukoliko bi nam imovina otišla na doboš, ne bi imao ko da je kupi, bez obzira na cijenu.
Tako neke banke na svojim sajtovima oglašavaju prodaju mnogo kuća, lokala i poslovnog prostora, od Subotice do Babušnice, ali ih niko na licitacijama neće već dvije godine. Čak i ono što se proda, uglavnom je upola cijene. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je pod hipotekom oko 300.000 objekata preduzeća i građana.
Firme su u velikoj dubiozi, jer se bore s velikom nelikvidnošću koju nisu uspjeli da poprave ni subvencionisani zajmovi države, tako da je kašnjenje u otplati pozajmica i velikih i malih preduzeća premašilo 12 odsto. Kako kažu sami privrednici, jedini spas je reprogramiranje dugova, inače će banke postati vlasnici polovine njihove imovine koju su stavili pod hipoteku jer nisu u stanju da otplaćuju rate za kredite.
Na naplatu firmama sada dospjevaju i subvencionisani zajmovi, koje su uzeli lani za likvidnost, odnosno da poprave svoj budžet, ali je taj „predah“ završen i obaveze prema bankama moraju da namire. Finansijska situacija im se pogoršava, jer s jedne strane ne mogu da vraćaju uzete zajmove, a s druge, banke ne daju nove pozajmice.
– Banke su nas „potopile“ sa svojim visokim kamatama i kratkim periodima otplate – naglašava Dragan Kustudić, direktor „Birografike“ iz Subotice. – Rate nam je dodatno opteretio veliki skok deviznog kursa, tako da nam je zarada „pojedena“, a dugove prema bankama treba vraćati. Ne znamo kako ćemo da otplatimo kredite, a ukoliko to ne učinimo, banke će aktivirati hipoteke i prodati našu imovinu u bescenje.
Bankari kažu da sa svakom firmom kada sklapaju ugovor o kreditu razmatraju i mogućnost reprogramiranja. Ali, ima mnogo preduzeća, a naročito malih, koja ni na jedan način ne mogu da vrate uzete zajmove. Krajnja instanca je aktiviranje hipoteke.
– Svaki kredit je skup i svako ko se zadužuje mora da računa da će iz poslovanja imati mogućnosti da otplaćuje obaveze – kaže Knežević. – Privreda više ne može da zarađuje i da servisira svoje obaveze. A i samo reprogramiranje je samo odlaganje agonije, odnosno bankrota. Kako se oporaviti? Teško da postoji trajno rješenje.
Država je lani, upravo za oporavak preduzeća, ali i za građane, obezbijedila kredite u vrijednosti od 1,1 milijardu evra,tako što je subvencionisala kamate sa ukupno 55 miliona evra. Firme su se najviše zajmile za likvidnost, a pozajmice su bile vezane za evro. Dotacije države su nastavljene i u ovoj godini, ali je malo firmi koje mogu da se zaduže, jer duguju za stare obaveze i imaju minuse na računima.
– Računi već 80.000 firmi su u blokadi, a stotine preduzeća dnevno ima „šanse“ da bude blokirano – kaže Knežević. – Ova godina za privrednika biće teža nego prethodna, a od januara do sada oko 40.000 zaposlenih je izgubilo radno mjesto.
Građani
Za razliku od preduzeća, građani su revnosniji u otplati obavezi prema bankama. Zbirno kašnjenje u otplati rata iznosilo je 3,3 odsto na kraju aprila i nije se mjenjalo od početka godine. Ali, to je duplo više nego godinu ranije. Docnja kod tekućih računa premašila je osam odsto, a kod kreditnih kartica šest odsto. Zbog kašnjenja u otplati stambenih zajmova, aktivirano je 70 hipoteka, što je u odnosu na 52.000 odobrenih stambenih kredita mali procenat, ali je to duplo više nego prošle godine.
Dug inostranstvu
15,7 milijardi evra iznosi dug privatnog sektora prema inostranstvu, od toga preduzeća duguju 10,7 milijardi evra, a u prva tri mjeseca su vratila 100 miliona evra obaveza. Novosti