BEOGRAD, Ideju da se plate rasterete raznih dažbina penzionerima ne zvuči kao najbolje rješenje, iako se za to sve glasnije zalažu pojedini ministri u Vladi Srbije. U sklopu najavljene poreske reforme, penzionerska udruženja predlažu drugačiju raspodjelu novca u okviru koje bi se porezi na zarade smanjili, a za tu razliku povećali doprinosi. Država bi na ovaj način godišnje mogla da poveća svoj budžet za oko 50 milijardi dinara.
– Sada se na godišnjem nivou od doprinosa sakupi 246 milijardi dinara, što je nedovoljno za isplatu penzija – objašnjava Milan Nenadić iz Saveza penzionera. – Zato se iz budžeta dotira čak 215 milijardi da bi se pokrili izdaci, a to je 46 odsto od ukupnih troškova
Fonda PIO! Ovim tempom ni u bližoj budućnosti neće biti dovoljno novca za penzije. Zato zahvatanja iz državne kase moraju biti manja, a to je moguće samo ako izvorni prihodi Fonda PIO budu veći.
U ovom penzionerskom savezu računaju da bi se najveće uštede mogle postići podizanjem stope doprinosa, za koju tvrde da je ionako među najmanjima u okruženju.
– To je moguće uraditi ako se smanji porez za, recimo, četiri odsto, a da se za taj procenat podignu doprinosi – priča Nenadić. – Ovakva bi raspodjela bila sasvim neutralna za poreske obveznike, a u republičku kasu bi se slilo dodatnih 45 milijardi dinara. Samim tim bi i zahvatanje Fonda PIO iz republičkog budžeta bilo manje.
I ideju da se, u sklopu buduće reforme, eventualno smanje i doprinosi, u ovom savezu, ali i Fondu PIO odbacuju bez kolebanja. Nema saglasnih ni sa prijedlogom da se od doprinosa oslobode ni minimalne zarade.
– Ni sa onog dela zarade koji se sada ne oporezuje, ne smeju se skidati doprinosi – zaključuje Nenadić. – Svako umanjenje dovodi do drastičnih rupa u budžetu koje je teško nadoknaditi. I svi su na gubitku.
Lažni prosjek
Prosječna penzija u Srbiji, za osiguranike bivšeg Fonda zaposlenih, iznosi 21.745 dinara, a prosječna martovska plata je 33.508 dinara. U Savezu penzionera Vojvodine napominju da se promjenio način statističke obrade podataka pa se, zbog nove metode, čini da su i penzije bolje i da im je veće učešće u zaradi.
– A to je zapravo lažna slika – kaže Milan Nenadić. – Prema staroj metodologiji učešće penzije u zaradi je svega 57,6 odsto, a prema novoj čak 64,9 odsto iako nema ni govora o boljem standardu. Novosti