BEOGRAD, Misija Međunarodnog monetarnog fonda stiže u utorak u Beograd. Kako se najavljuje, izazov ove, četvrte po redu, revizije aranžmana koji imamo sa Fondom biće poreska reforma, ali i trenutak u kome će se, poslije dvije godine, odmrznuti plate u javnom sektoru i penzije. Odnosno, hoće li država uspjeti da napravi balans između realnog povećanja primanja budžetskih korisnika i stabilnog salda u centralnoj kasi.
Ministarka finansija Diana Dragutinović za “Novosti” kaže da je srpska delegacija spremna za razgovore. Takođe, demantuje da se ide sporo sa najavljenim reformama koje bi, između ostalog, trebalo da dovedu i do novog modela rasta privrede.
– Suštinske reforme nigde ne mogu da se pripreme preko noći. Ali, mogu da se brzo sprovedu ako su pripremljene. Sa svoje strane, mogu reći da je poreska reforma spremna. Smer promena je prihvatljiv i bio bi podrška toliko potrebnom novom modelu rasta – tvrdi ministarka Dragutinović. – Pored smjera, bitan je i intenzitet promena, a na tome se sada radi. Mada, reforma poreza nije dovoljna…
* Pregovori će se voditi i o tome kako da Vlada obezbijedi da u narednom periodu budžet bude stabilan, ali i njegovi korisnici relativno zadovoljni svojim prihodima?
– Potrebno je da se prati održivi nivo javnih rashoda i javnog duga, što bi se postiglo Zakonom o fiskalnoj odgovornosti, koji je, takođe, spreman.
* O tom zakonu, koji bi trebalo da spriječava vlast da troši više nego što planira, već ste razgovarali sa predstavnicima Fonda. Hoće li Srbija dobiti, kako je najavljivano, nezavisno telo koje će kontrolisati trošenje iz budžeta?
– Prema nacrtu koji sam dostavila MMF, postoji fiskalno veće čija je uloga da daje ocenu da li Vlada vodi politiku u skladu sa fiskalnim pravilima. Međutim, postoji još jedna opcija, a to je da se ojača Državna revizorska institucija novim funkcijama. To još nismo prelomili.
* Javnost je vašu najavu reforme poreza svela na to da je vrlo važno smanjiti dažbine. Da li je za Vas prihvatljivo umanjenje poreza na zarade uz veći neoporezivi limit na sve plate, uključujući i najviše?
– Za mene je prihvatljiva svaka opcija koja će dovesti do veće usklađenosti prihodne i rashodne strane javnih finansija, uz konkurentan poreski sistem. Naravno da je dobro da poreske stope budu što niže, ali kakve će biti zavisi ipak od države koju želimo. Ako hoćemo dobre puteve i infrastrukturu, efikasnu državnu administraciju, to je nemoguće postići niskim poreskim stopama. Iskustvo Irske najbolje pokazuje do čega je dovela neusklađenost poreskih stopa i rashodne strane, iako se radi o vrlo dinamičnoj privredi.
* Imate rješenje kako nadomjestiti prihode?
– Moguće su različite opcije: ili većom progresijom prilikom oporezivanja zarada, ili povećanim oporezivanjem potrošnje, a moguće je i trajno smanjenje rashoda države za taj iznos. Možda bi meni najviše odgovaralo treće rešenje, ali odluku donosi Vlada.
* Dio para od poreza na zarade ide lokalnim samoupravama. Za koliko će odluka o umanjenju ove dažbine smanjiti njihove budžete?
– Zavisi od intenziteta promena, koji još nije dogovoren. U svakom slučaju, to će se najviše osetiti kod siromašnih opština, onih sa niskom prosečnom zaradom.
* Hoćete li opštinama, sada, nadomjestiti taj gubitak povećanim transferima iz republičkog budžeta?
– Deo će se nadomestiti povećanim prihodima od poreza na imovinu, a deo transferima iz budžeta.
* Pomenuli ste porez na imovinu. Da li je konačno pronađeno rješenje po kojem će veći namet plaćati zaista oni koji imaju skupe nekretnine?
– Ovaj zakon bi već bio donet da postoji katastar nepokretnosti na teritoriji Republike. Problem je što nam treba reforma, a nemamo ni razvijeno tržište nekretnina, ni katastar, niti masovnu procenu tržišne vrednosti. Zato sada rešenje mora biti prelazno, do uspostavljanja katastra. Sam zakon biće jednostavniji, što će omogućiti i jednostavniju poresku prijavu
i administriranje.
* Koja su to rješenja? Uvodite li jedinstvenu stopu, ukidate postojeće olakšice, skuplje procjenjujete nekretnine…
– Predviđena je jedinstvena stopa za preduzeća, kao i jedinstvena stopa za građane. Zbog ukidanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta može da se dogodi da poreska stopa za preduzeća bude veća od stope za građane. Poreska osnovica će biti vrednost koja simulira tržišnu, ali će i dalje biti potcenjena. Konačno, najznačajnija promena tiče se utvrđivanja poreskih kredita.
* Poreski krediti, odnosno olakšice pri plaćanju ove dažbine, značajno se umanjuju?
– Aktuelni zakon propisuje poreske kredite koji su srazmerni vrednosti imovine, što je zaista nepravično. Zato će se uvesti poreski kredit u apsolutnom iznosu od 10.000 dinara. Ali, ono što je najvažnije, nakon svih izmena, najveći broj građana će zadržati status kvo u odnosu na postojeće stanje, dok bi građani sa imovinom velike vrednosti osetili progresivno povećanje poreza.
* Da li se u Vladi razgovara o iskustvu Grčke, u kontekstu potrebe za bržim sprovođenjem mjera štednje i umjerenijeg zaduživanja?
– Iskustvo Grčke može biti dragoceno. Loša fiskalna politika, a ne finansijska kriza, Grčku je dovela u sadašnje stanje. Ali, ne treba porediti Grčku, sa javnim dugom od 124 odsto BDP i deficitom od 12,7 odsto, i Srbiju, čiji je javni dug 30 odsto BDP, a deficit četiri odsto. Pri tom, i bez iskustva Grčke, mi smo sami sebi postavili granicu kada je zaduživanje države u pitanju. To je rast do 2,5 odsto godišnje, do maksimalnih 40 odsto BDP.
* Tu nije ukalkulisana obaveza prema bivšim vlasnicima nacionalizovane imovine. MMF smatra da će se, prihvatanjem obaveze isplate obveznica po osnovu restitucije, naš javni dug podići za dodatnih 16 odsto BDP?
– Okvirni limit za zaduživanje od 40 odsto BDP ne uključuje obaveze po osnovu restitucije. Ipak, pomenuta procena potencijalnih obaveza čini mi se precenjenom. Ono što moram reći je da Zakon o restituciji neće ispraviti nepravdu. On će je samo ublažiti. I mislim da bismo se mogli složiti da ispravljanje nepravde prema jednima ne može biti na račun činjenja nepravdi drugima, odnosno budućim generacijama poreskih obveznika. Konačno, ne postoji država koja je svima vratila sve. U svakom slučaju, javni dug će se povećati po osnovu restitucije. Ali, period otplate tog duga trajaće dugo kako bi se obezbedila održivost javnih finansija.
* Sa predstavnicima Svjetske banke načelno ste se dogovorili o još 100 miliona dolara pozajmice za budžet u 2011. godini. Imate li spisak potencijalnih kreditora budžeta za narednu godinu?
– Sa predstavnicima Svetske banke sam govorila o pozajmici za ovu godinu od 200 miliona dolara. Pri tom, uvek govorim o budžetskoj podršci, koja nije jedina. Ne treba zaboraviti podršku koja je dobijena za Koridor 10, zdravstvo, poljoprivredu… Ako govorimo o narednoj godini, ambicije su nam veće. Potpredsednik Vlade Božidar Đelić pokrenuo je u Vašingtonu pitanje većeg okvira pozajmljivanja od Svetske banke, jer se ispostavilo da smo u periodu od 2001. godine više vraćali Svetskoj banci nego što smo povlačili novih sredstava. Mislim da smo tu blizu rešenja, što bi nam dalo mogućnost da se još više oslonimo na jeftine izvore finansiranja. Likvidnost budžeta nije problem, ni u ovoj, ni u sledećoj godini, a sredstva su obezbeđena od međunarodnih finansijskih institucija i emisijom hartija od vrednosti.
Nema brzog oporavka
* Statističari su nas obavestili da smo izašli iz recesije. Ali, i MMF je objavio izvještaj u kome kaže da se svetska privreda oporavlja i za Srbiju ponavlja projekciju privrednog rasta od dva odsto. Da li je to za vas dobra ili loša vijest?
– Ni dobra, ni loša, već očekivana. Čini mi se da se svi slažu da je oporavak počeo, ali da neće, nažalost, biti brz. Ovaj rast od dva odsto takav je da se neće mnogo osetiti i neće doći do svih. Inače, MMF je predvideo da će svetska privreda rasti po stopi od preko četiri odsto. Nevolja je što dobra sreća neće biti ravnomerno raspodeljena. Najviše će rasti u Kini, preko deset odsto, zatim Indiji – devet, i Brazilu – sedam odsto, a najmanje u zemljama Evropske unije – svega jedan odsto.
Kost u grlu
* Jedan od preduslova da privreda radi bolje jeste brzina sprovođenja takozvane giljotine propisa. Često se pominje Poreska uprava Srbije, koja je u vašem resoru, kao “kost u grlu” započetim promjenama…
– Poreska uprava definitivno treba da se menja. Međutim, mnogo je lakše graditi novu instituciju nego menjati staru. Kada na to dodamo uticaj krize, svi nedostaci postanu vidljiviji. Suštinska reforma poreske uprave nije moguća bez poreske reforme i jednostavnijeg poreskog sistema. Za nju smo spremni i, ako dobijemo podršku Vlade, Poreska uprava Srbije više definitivno neće biti “kost u grlu”… Novosti