BEOGRAD, Monterni odbor Narodne banke Srbije sutra bi trebalo da usvoji nove olakšice za građane koji uzimaju kratkoročne kredite.
Monetarni odbor Narodne banke Srbije će najverovatnije da omogući veće opterećenje plate ratom za otplatu sa dosadašnjih 30 na 40 odsto za one koji uzimaju kratkoročne kredite, odnosno sa 50 na 60 odsto kada su u pitanju stambeni krediti.
Bankari i građani se nadaju da će novi limiti važiti za sve pozajmice, a ne samo na dinarske, kako je prvobitno bilo predloženo.
Centralna banka bi trebalo da ukine i tretiranje dozvoljenog minusa kao kredita, koji opterećuje zaradu ili penziju sa pet odsto. Takođe, i da oslobodi žirante obaveze da su dužnici za zajmove. Ova obaveza je i njima opterećivala platu kao da su dužnici, pa nisu mogli da uzimaju kredite. Naravno, obaveza garantovanja kredita i dalje ostaje.
Sve pomenute olakšice omogućiće stanovništvu da se više zaduži, naročito da koristi povoljne subvencionisane dinarske gotovinske potrošačke kredite, koji su sada veoma traženi. U posljednje dvije godine NBS je vodila restriktivnu monetarnu politiku i trudila se da suzbije zaduživanje kreditima.
Potražnja zajmova počela je da stagnira, pa sada zaduženje stanovništva po svim pozajmicama iznosi oko 400 miliona evra.
Trenutno su najtraženiji zajmovi za refinansiranje starih kreditnih zaduženja. Građani žele da sve dugove koje imaju, bilo po kreditu, kreditnoj kartici ili minusu, svedu na jednu ratu i sa dužim rokom otplate.
“Potez NBS da malo olabavi svoju monetarnu politiku je dobar ali zakasneo”, smatra Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Dugalić kaže da je ove mjere Monetarni odbor trebao da primeni ranije, još na početku krize.
“Od septembra 2008. godine, od kada je finansijski kolaps mnoge države doveo u velike probleme, kod nas kreditna aktivnost uglavnom stagnira, ili tek blago raste. Građani su oprezni kada se zadužuju, s jedne strane, a sa druge i ne mogu više zbog mnogobrojnih razloga – od bankarskih ograničenja do problema sa smanjenim zaradama”. kaže Dugalić.
Prema riječima Dugalića, Srbija spada u srednje zadužene zemlje, a stepen naplate zajmova znatno je bolji, čak i u odnosu na neke zemlje Evropske unije. Zajmovi se kod nas ne vraćaju samo ako klijent ne prima platu ili je ostao bez posla, a to je viša sila, a ne nečiji hir.
Mnoge banke još nisu krenule sa odobravanjem subvencionisanih dinarskih kredita, jer čekaju upravo odluku NBS o promeni limita za zaduživanje kako bi mogle da odobre što više kredita. Novosti
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Uzela bih ja kredit, ali kako da ga vraćam. Kamate su velike, zelenaške. Za kredit koji imam kod alfa Banke (mesečna rata oko 8 000 din.) od toga 3 000 je kamata, a, oko 5000 osnovni dug. Pa je li to normalno. Novim merama država spašava banke, a korisnike bankarskih usluga, gura u nepovratno ropstvo. Bankari će svoje usluge naplaćivati rasprodajom imovine korisnika kredita (kuće, stanovi i šta ima). Nemilosrdna pljačka uz pomoć države. Ako stvarno država hoće da pomogne građane i bankarski sektor ona bi sprečila zelenaške kamate… Ali šta pričamo to je novac iznet iz Srbije 90-tih, pa natrag vraćen u vidu banaka,stranih ulaganja i investicija. Gde su državne pare sa kipra, iz švajcarskih banaka… Šta o tome zna g-din Dinkić, ili Milan Milutinović …