BEOGRAD, Vlada Srbije priprema novu strategiju razvoja zemlje do 2020. godine, iako Srbija već ima strategiju razvoja za period koji još nije istekao – od 2006. do 2012.
Ova strategija, koja je trebalo da bude osnovni obrazac djelovanja domaćih vlasti, nabrajala je mnoge ekonomske ciljeve od kojih najveći dio nije ostvaren, a posmatrajući ponašanje političara u proteklim godinama, pitanje je da li su oni uopšte i nastojali da se vode usvojenim programom.
Tako još aktuelna strategija predviđa da će Srbija od 2006. do 2012. poboljšati svoju međunarodnu konkurentnost, što ne da nije ostvareno, već smo na globalnom indeksu konkurentnosti zemalja pali sa 87. na 93. mjesto. Strategija predviđa i da će do 2012. godine bruto domaći proizvod po glavi stanovnika dostići 8.000 dolara, ali je prošle godine bio na nivou od 5.800 dolara, a bio je predviđen i godišnji rast izvoza od 17 odsto.
Ipak, najveći zaostatak je napravljen u segmentu reformi, koje čine veći dio cjelokupne strategije.
Prema zamisli zakonodavca, Srbija je trebalo da završi restrukturiranje javnih preduzeća i ugasi ona bez perspektive, da okonča privatizaciju, obezbijedi zaštitu konkurencije i suzbije sve oblike monopola i privilegovanih položaja i da obavi denacionalizaciju. Ništa od toga nije učinjeno.
Najveći i najokoštaliji sistemi nisu restrukturirani, ogroman broj preduzeća i dalje opstaje državnim upumpavanjem novca, privatizacija (mada pri kraju) još nije završena, dok mnoge privatizovane firme ponovo postaju državne poslije raskida ugovora o prodaji.
Zaštita konkurencije je takva da zahvaljujući zakonskom „propustu“ još nijedan monopolista nije kažnjen, uprkos brojnim rješenjima Antimonopolske komisije, a pitanje denacionalizacije je toliko bolan trn da ga svaka vlast u posljednjih 10 godina jednostavno ignoriše.
Ipak, koordinator izrade strategije razvoja od 2006. do 2012. Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, podsjeća na to da je osnovni cilj strategije, privredni rast od pet do sedam odsto, ostvaren, ali dodaje da, paradoksalno, nisu ostvarene osnovne pretpostavke rasta, odnosno veći naglasak na investicije u odnosu na javnu potrošnju i orijentacija privrede ka izvozu.
On se slaže sa time danisu izvršene ozbiljne reforme, koje su strategijom bile predviđene, tako da smo „zbog sporosti reformi gubili deo rasta BDP-a“.
“Izborni ciklusi su jako doprinosili nedovoljnoj realizaciji strategije jer su političari uvek povećavali potrošnju pre izbora, računajući da će posle voditi zategnutiju politiku, ali kada imate izborni ciklus na svake dve godine, onda se ta koncepcija ruši. Međutim, to više neće moći da se nastavi jer je proces privatizacije pri kraju, neće više imati šta da se proda, a imaćemo obaveze koje moramo servisirati, što znači da ćemo jednostavno morati da obezbedimo devizne prilive od direktnih stranih investicija i veće izvozne prihode. Više verujem u nužnost tog puta nego u želju političara da idu njime i ne mogu da tvrdim da se ne bi nastavilo po starom kada bi ponovo imalo šta da se prodaje”, kaže Bajec.
Analizirajući pojedine parametre postavljene strategijom, Bajec naglašava da je Srbija „izrazito loša“ u poređenju sa regionom kada se posmatra učešće izvoza u našem BDP-u, pošto „svi imaju ubjedljivo veće stope“, a da osim toga nije ostvaren ni predviđeni nivo investicija u BDP-u.
Strategija je pretpostavljala učešće investicija u BDP-u od 25 odsto, a ono trenutno iznosi tek 15-ak procenata, mada Bajec upozorava da bi pri ocjeni realizacije strategije trebalo posmatrati podatke iz 2008. godine, pošto je globalna ekonomska kriza bila nepredvidiva.
Vizija Srbije kao članice EU
Prema riječima Bajeca, nova situacija u kojoj se Srbija sada nalazi, a koja podrazumijeva kraj privatizacionih prihoda i velikog inostranog zaduživanja, znači da nam je neophodan novi model rasta. Privreda će morati da se orijentiše ka izvozu, a umjesto na potrošnju više sredstava će morati da se izdvaja za investicije. Bajec naglašava da će nova strategija razvoja do 2020. biti zasnovana na ovim pretpostavkama i da će biti formirana sa vizijom Srbije kao članice Evropske unije, koja je nedavno revidirala i usvojila sopstvenu razvojnu strategiju u narednoj deceniji. Danas