BEOGRAD, Odlazeći guverner Narodne banke Srbije (NSB) Radovan Jelašić kaže da odobravanje subvecionisanih kredita građanima neće narušiti stabilnost cijena.
On objašnjava da se radi o svega oko dva i po odsto povećanja ukupnog portfelja zajmova fizičkim licima i precizira da je građanima Srbije odobreno kredita u ukupnoj vrijednosti oko 430 milijardi dinara, a novi vladin paket obuhvata dodatnih 10 milijardi dinara.
“Nama to ne narušava računicu, država je sama odlučila da iz budžetskih prihoda deo svog novca iskoristi da bi to finansirala, a kakav će biti konačan efekat, o tome će odlučiti u velikoj meri građani time da li će uzeti te kredite ili neće”, prokomentarisao je Jelašić.
“Osnovni motor za povećanje BDP-a, tokom devet godina od početka demokratskih promena, bila je domaća tražnja, a svake su godine u povećanju BDP-a više od polovine učestvovala ‘nerazmenjiva dobra’, odnosno, usluge u oblasti finansija, transporta i telekomunikacija, koje se ne mogu prodati van Srbije”, rekao je Jelašić.
On je naveo da sada izvoz iz naše zemlje obuhvata svega oko 20 odsto vrijednosti BDP-a, a 72 procenta BDP-a se troši u Srbiji i zbog toga nastaje veliki problem ukoliko se “zamrzne” domaća tražnja. Ukoliko još nema ni dodatnih kredita, ni u zemlji, ni u značajnijoj mjeri iz inostranstva, onda dolazi do pada BDP, upozorio je Jelašić.
Zato bi bilo jako važno da se zaduživanje u inostranstvu ograniči isključivo za investicije u Srbiji, a ne za tekuću potrošnju i da se novac iz inostranih izvora, koji nam je već na raspolaganju za ulaganja konačno i potroši i da se poveća proizvodnja za izvoz, naglasio je Jelašić.
“To je jedini način da se mi izvučemo, da zaposlimo ljude. A samo tako, uz efikasniju infrastrukturu, uspećemo da privučemo još više stranih investitora”, smatra Jelašić.
Ispunićemo obaveze prema MMF-u
Srbija je na pravom putu, prema mišljenju Jelašića, da ispuni preuzete obaveze od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), do sljedeće revizije stend baj aranžmana krajem maja. On je podsjetio da smo, prema važećem sporazumu sa Fondom, preuzeli obavezu da počnemo sprovođenje penzijske reforme i poboljšamo fiskalnu disciplinu.
Jelašić je napomenuo da će jedno od ključnih pitanja tokom sljedeće posjete Misije MMF-a biti postizanje konkretnog dogovora o odmrzavanju penzija i plata i podsjetio da je Fond ukazivao da do tog povećanja može doći jedino ako se povećaju budžetski prihodi.
Zamoljen da precizira šta Srbija konkretno mora da uradi da bi od MMF-a dobila pozitivnu ocjenu revizije aražmana, Jelašić je rekao da je naša zemlja preuzela obavezu da do 2015. godine smanji udio penzija sa 13 na 10 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a udio zarada sa 10 na osam odsto BDP-a.
To je dugoročna mjera, a kratkoročno Srbija mora da poveća prihode budžeta iznad plana za ovu godinu, da bi uvećala i rashode, objasnio je on.
Inflacija će biti prema planu
Govoreći o kretanju inflacije u 2010. godini, Jelašić je podsjetio da je cilj NBS za ovu godinu projektovala inflatornu stopu od šest, plus, minus dva odsto i centralna banka će, prema njegovom mišljenju, postići taj cilj, pogotovo što je na početku godine inflacija bila niža od plana. Tanjug