BEOGRAD, Srbija će narednih dana dobiti zvaničnu dozvolu za izvoz krompira na tržište Evropske unije, čime će nam se ponovo otvoriti tržišta Bugarske i Rumunije.
“Te zemlje su značajne za nas jer su ranije bile vrlo značajni uvoznici srpskog krompira”, kaže Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede.
“Koliko ćemo krompira moći da izvozimo još se ne zna. Najvažnije je da je EU prepoznala naš sistem kontrole semenskog i merkantilnog krompira, i da nam veruju da Srbija može da im ponudi proizvod koji sa sobom ne nosi zdravstvene rizike ni za njihovu proizvodnju ni za potrošače”, kaže Pajkić i dodaje da će sa dozvolama za izvoz u te zemlje proizvođači krompira u Srbiji ostvariti sigurnu zaradu i devizni priliv.
U Srbiji je prošle godine pod krompirom bilo između 45.000 i 50.000 hektara, jer je to bilo dovoljno da se pokriju potrebe domaćeg stanovništva i izvoz u Crnu Goru i manje u Makedoniju. Tolika površina, prema najavama stručnjaka, biće zasađena i ove godine.
Ratko Vukićević, predsjednik asocijacije “Plodovi Srbije”, kaže da se dobre najave iz Brisela već odražavaju na tražnju sjemena. Međutim, dodaje da ćemo novu ulaznicu na evropsko tržište sada debelo platiti.
“Da bi bilo dovoljno količina za izvoz, proizvodnju je potrebno povećati bar za 5.000 do 10.000 hektara. A pitanje je da li proizvođači za to imaju dovoljno sredstava, budući da jedan novi hektar traži ulaganja od 3.000 do 4.000 evra. Ranije su površine pod krompirom bile mnogo veće, ali su s ulaskom Rumunije i Bugarske u EU znatno smanjene. U protivnom, proteklih godina bismo imali veliki problem sa viškom krompira”, kaže Vukićević i dodaje da pored sredstava veliki problem može da bude i taj što u Srbija nema dovoljno sjemena za brzo proširenje zasada.
Pored toga, posljednjih godina su veoma niske cijene krompira, zbog čega mnogi odustaju od njegove proizvodnje. Pa ipak, kilogram krompira u Srbiji skuplji je nego u EU. Kod nas kilogram košta 15, a u evropskim zemljama 12 evrocenti. A to znači da cjenovno nismo konkurentni.
“Za razliku od Srbije, parcele u Evropi su mnogo veće, imaju bolji prinos, tehnologiju i znanje, pa se tamošnji prosečni prinosi kreću od 40 do 60 tona, dok je u Srbiji prosečni prinos oko 23 tone po hektaru. Otuda i tolika razlika u ceni. Da bi Srbija postala konkurentna, naši proizvođači treba da podignu nivo prinosa, da smanje troškove, da poboljšaju pakovanje i da imaju približan kvalitet” – kaže Vukićević. Blic