BEOGRAD, Ekonomska kriza koja je zahvatila Grčku i zbog koje se trese cijela evrozona ne treba da nas zabrinjava, tvrdi ekonomoista Vladimir Vučković.
Srbija ne može da ima direktnih posljedica zbog pada vrijednosti evra u odnosu na dolar, a jedina oblast u kojoj ćemo biti pogođeni jeste cijena goriva, jer naftu plaćamo u dolarima.
Vladimir Vučković, profesor na Megatrend univerzitetu Grčka zbog ogromnog deficita budžeta i velikog duga predstavlja najslabiju privredu u evrozoni.
“Grčka nema centralnu banku kojom bi mogla da vodi monetarnu politiku, pa tako nema mogućnosti da povećava referentnu kamatnu stopu i na taj način privuče kapital. Niti, na primer, da spusti kamatnu stopu i time podstakne privrednu aktivnost. Kod Grka se ceo teret prilagođavanja svalio na fiskalnu politiku. Budžetski deficit i servisiranje dugova moraju da pokriju tako što će podići poreze i smanjiti plate. Da Grci imaju drahmu mogli bi da je depreciraju i tako pokrenu privrednu aktivnosti. Naravno, monetarna politika ne bi mogla da reši problem ali bi sigurno olakšala poziciju”, navodi Vučković.
Pored Grčke tu su i Portugal, Irska i Španija. I njihova privreda posrće, imaju veliki budžetski deficit, nezaposlenost se povećava. Na takvu situaciju odmah je reagovalo devizno tržište koje, kako kaže Vučković, prati situaciju u svim privredama i odmah reaguje.
“Svi akteri na deviznom tržištu prate informacije iz Grčke i oni reaguju na svaku privrednu nestabilnost. Grčka je u evrozoni i njena slaba privreda utiče na evro, banke, investitori ali i špekulanti smatraju da će evro zbog slabih privrednih rezultata da slabi i žele da ga se oslobode, tako da on gubi vrednost. EU, s druge strane, nije predvidela mogućnost da pomogne samo jednoj članici kao što je to sada slučaj s Grčkom. Nemaju mehanizama i ova situacija je za samu EU novost. A to sve stvara nesigurnost na deviznom tržištu”, kaže Vučković.
Na pitanje da li slabljenje evra i ekonomska kriza u Grčkoj može da utiču na privredu Srbije, Vučković odgovara negativno.
“Ne postoji direktna opasnost da Srbija bude ugrožena zbog krize u Grčkoj. Indirektno ova situacija u Grčkoj je dovela do toga da investitori budu oprezni, povećala se averzija prema nesigurnim zemljama tako da se teže donose odluke o investiranju. Tako možemo da očekujemo slabiji priliv stranih investicija. Pored toga, pad evra u odnosu na dolar nas neće previše pogoditi, sem kada je cena naftnih derivata u pitanju. Naime, Srbija uvoznu naftu plaća u dolarima tako da pad evra u odnosu na američku valutu znači i da ćemo morati više dinara da dajemo za naftu, što, na kraju, znači da ćemo plaćati skuplje gorivo. Postoji još jedan scenario, u kome bi grčke banke mogle da povuku kapital iz svojih banaka u Srbiji, ali i okruženju, međutim, smatram da to nije realno i da se neće desiti”, navodi Vučković. Privredni pregled