BEOGRAD, Polovina od ukupnog duga građana Srbije bankama je na ime stambenih kredita i iznosi oko 222 milijarde dinara.Prema podacima Kreditnog biroa, do sada su odobrena 71.173 stambena zajma, u vrijednosti većoj od 222,7 milijardi dinara. To je skoro polovina od ukupnog dugovanja stanovništva po svim pozajmicama, koje iznose 490 milijardi dinara.
Zbog kašnjenja u otplati rata, na prinudnu naplatu je dospjelo 30 stambenih kredita, ali samo jedan stan je otišao “na doboš“. Uslijed finansijske krize, manjih plata i skoka vrijednosti evra, kao i mogućnosti da se ostane bez posla, građani su oprezniji kada uzimaju stambeni zajam.
Najčešće se opredjeljuju za subvencionisane stambene pozajmice koje dotira država, jer imaju najpovoljniju kamatu.
Sve više se odlučuju i za zajmove sa fiksnom kamatom. Prosječan iznos stambenog kredita je 30.798 evra. To ukazuje da građani kupuju manje stanove i da već imaju neku ušteđevinu.
“Ljudi su oprezni kada uzimaju zajmove”, kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
On dodaje da stambene kredite 4,2 odsto korisnika ne otplaćuje na vrijeme. To je 0,7 odsto ukupnog iznosa stambenih pozajmica.
Sosijete ženeral banka je, po riječima Miroslava Rebića, člana Izvršnog odbora, prošlu godinu završila kao vodeća na tržištu stambenih kredita. Plasirala je 47 odsto više ovih zajmova nego u 2008. godini.
“U našoj banci rasla je tražnja ovih kredita, jer klijenti znaju da će ih otplaćivati pod ugovorenim uslovima”, ističe Rebić.
Rebić kaže da se rast se nastavio i u ovoj godini i da je visina kamatne stope najčešći faktor koji građane opredeljuje za banku kod koje će tražiti kredit.
Međutim, u posljednje vrijeme sve više gledaju i kako je kamatna stopa definisana i pod kojim uslovima može da se mijenja, kao i druge pogodnosti.
U ovom trenutku, zbog kretanja euribora, građani se češće opredjeljuju za promjenljivu kamatu. Ali treba uzeti u obzir činjenicu da se radi o kreditima sa veoma dugim rokom otplate, tokom kojih su moguće i velike oscilacije u visini ove referentne kamate, što utiče na mjesečne rate.
Zbog naglog skoka evra, od novembra do sada mnogima su povećane rate i pored pada euribora, evropske kamate za koju se vezuju.
Najveći problem koji imaju korisnici kredita vezanih za evro je neusklađenost mjesečnih primanja sa promjenom visine rate. Umjesto polovine plate, neki za stambeni zajam moraju da izdvajaju do 60 odsto zarade, pa i više.
“Krajem prošle i početkom ove godine uticaj stranih referentnih kamatnih stopa najviše su osetili građani zaduženi kreditima indeksiranim u švajcarskim francima, a takvih zajmova je čak 60 odsto”, kaže Goran Nikolić, ekonomista.
On dodaje da je sada situacija drugačija, jer je Narodna banka Srbije omogućila građanima da pretvore svoje kredite iz švajcaraca u evre, jednom u toku otplatnog perioda. Novosti