BEOGRAD, Privreda i građani u Srbiji su na kraju januara bankama ukupno dugovali 1.433 milijarde dinara, što je za 2,3 odsto više nego na kraju 2009. godine.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Veroljub Dugalić kaže da blagi rast kreditne zaduženosti “može biti potvrda početka izlaska iz krize”.
On je naveo da su krediti preduzećima u januaru povećani za 2,6 odsto i iznosili su 984,9 milijardi dinara, dok su preduzetnici svoja zaduženja povećali za šest odsto, na 46,6 milijardi dinara.
Građani su bili zaduženi u iznosu od 401,9 milijardi dinara, što je za 1,2 odsto više nego na kraju decembra 2009. godine. Najveći dug građana, u iznosu od 222,7 milijardi dinara je po osnovu stambenih kredita i pozajmica za adaptaciju i za 2,3 odsto je veći nego na kraju prošle godine.
Dugalić je istakao da su odobrena 71.173 stambena kredita, od čega je 47.958 osigurano u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita. Prosječan iznos stambenog kredita je 30.798 evra, a osiguranog 33.923 evra.
“Samo jedna hipoteka za osigurani kredit do sada je naplaćena, a za 30 kredita je zbog kašnjenja dospela za naplatu”, rekao je Dugalić i dodao da 4,2 odsto korisnika kredita na vrijeme ne otplaćuje mjesečne rate, što je 0,7 odsto u ukupnom iznosu stambenih kredita.
Potrošački krediti su smanjeni za jedan i iznosili su 26,9 milijarde dinara, dok su gotovinske pozajmice u vrijednosti 97,3 milijarde dinara manje za 0,7 odsto. Za 0,4 odsto smanjeni su poljoprivredni krediti i iznosili su 21,9 milijardi dinara.
Preduzeća su krajem januara neuredno otplaćivala 8,5 odsto svojih kredita, što je za 0,3 odsto smanjenje u odnosu na kraj prošle godine. Preduzetnici su za 0,2 odsto povećali iznos pozajamica koje ne vraćaju u predviđenom roku i njihovo učešće je 8,2 odsto. Građani su kasnili u otplati 3,3 odsto kredita, što je za 0,1 odsto više nego u decembru.
Što se tiče lizing ugovora, njihov broj je od početka godine nešto umanjen, dok je broj tekućih računa građana sa kašnjenjem u otplati znatno smanjen – za 17 odsto, ukazao je Dugalić. To je vjerovatno rezultat toga što su građani u decembru trošili više nego što im to stanje na njihovim računima dozvoljava, ali je u januaru takav način potrošnje smanjen, objasnio je on. Beta
