BEOGRAD, U Srbiji nema dovoljno kvalifikovane radne snage iako je preko pola miliona nezaposlenih.
“Ukoliko bi, hipotetički, neko sutra i otvorio 500.000 radnih mjesta, mi bismo mogli da zaposlimo svega 100.000-150.000 ljudi. Svu ostalu radnu snagu bismo morali da uvezemo”, kaže Vladimir Ilić, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje..
On kaže da u rezervi radne snage raspolažemo onim zanimanjima i strukturom lica koji ne odgovaraju potrebama tržišta rada. Kao klučne probleme navodi neusklađenost ponude i tražnje na tržištu rada i nezavršenu reformu obrazovanja koju je trebalo sprovesti prije deset ili dvadeset godina.
Prema njegovim riječima na evidenciji NSZ su 730.372 lica. Ovaj broj je u odnosu na isti mjesec prethodne godine uvećan za 2.400 ljudi.
Postoje paralelni podaci koje vodi Republički zavod za statistiku, prema anketi o radnoj snazi. Ti podaci kažu da se u ovom trenutku 517.369 lica smatra nezaposlenima. Podaci su iz oktobra 2009. i u odnosu na oktobar 2008. godine to je povećanje za oko 60.000 lica, odnosno stopa nezaposlenosti je od 14,7 odsto porasla na 16,6 odsto u 2009. godini.
Ilić kaže da su veliki problem i direktne strane investicije i njihovo privlačenje.
“Odgovornost Vlade za kreiranje radnih mjesta je u onom dijelu gde ona treba da obezbijedi uslove potrebne da investitori dođu”, kaže on i dodaje da je neverovatno da su preduzetnici po Srbiji sami morali da kupe plac, da urade pristupni put, kupe trafo-stanicu, postave bandere.
“To prosto nije u redu da tražite od nekoga ko se jedva osmelio da dođe u Srbiju ili da bude preduzetnik. Odgovornost je i lokalnih samouprava koje ne obezbeđuju pretpostavke za investicije. Paralelno sa tim, Nacionalna služba i Ministarstvo prosvete već sprovode prekvalifikacije i obučavanje ljudi, i treba brzo i hitno da nastave da rade na tom problemu”, kaže Ilić.
On prognozira da se u 2010. godini ništa dramatično, ni pozitivno ni negativno, neće dogoditi na tržištu rada u Srbiji.
Tržište rada je u ozbiljnim problemima
“Tržište rada u Srbiji je već opterećeno ozbiljnim problemima. Nisam siguran da li je moguće da se poveća ili da se smanji broj nezaposlenih, mislim da ćemo tu imati određenu stagnaciju”, kaže on.
Prema njegovim riječima budžet za ovu godinu je 3,7 milijardi dinara, s tim što je iz pokrajine Vojvodine najavljeno da će se i iz njihovog budžeta izdvojiti milijarda dinara za sprovođenje mjera zapošljavanja. Taj novac će se upotrijebiti na program „Prva šansa“, javne radove, subvencije i dodatno obrazovanje i obuke.
Program “Prva šansa” već je jednom sproveden prošle godine i jedan od uslova da neko preduzeće dobije subvencije bio je da se ne otpuštaju radnici.
Inače, NSZ ne može da tačno kaže koliko ljudi je ostalo bez posla prošle godine. Ilić kaže da takav podatak može da se svede na procjenu.
“Tržište rada je živo i na njemu se dešavaju neprestane promene. Ljudi su masovno ostajali bez posla, ali se paralelno dešavao i proces zapošljavanja. Mi nemamo precizne podatke, izuzev onih koje su poslodavci obavezni da nam dostave u okviru programa za rešavanje tehnoloških viškova, i njih je na mesečnom nivou oko 1.500. Dakle, dve-tri hiljade ljudi mesečno je u Srbiji bivalo proglašeno tehnološkim viškom tokom 2009. godine”, objašnjava Ilić. B92
