BEOGRAD, U Narodnoj banci Srbije očekuju da će se do kraja januara stabilizovati situacija na tržištu deviza, jer su na nestabilnost jednokratno uticala zaostala plaćanja iz budžeta, po obavezama države, iz prethodne godine.
Stručnjaci NBS ukazuju da država nije ni kupovala ni prodavala evre na deviznom tržštu, ona je samo izvršila konverziju evra u dinare kod centralne banke, kojima su isplaćena zaostala potraživaja.
No, kako isitiču u NBS, nije se sav taj novac pojavio na tržišu novca, već samo jedan dio, ali to će se uskoro potrošiti i više neće imati uticaja na kurs nacionalne valute.
Viceguverner NBS Bojan Marković ukazao je da je u proteklih desetak dana došlo do pada vrijednosti dinara prema evru pošto se dio deviza od Međunarodnog monetarnog fonda, poslije zamjene u NBS u dinare i isplate budžetskim korisnicima, vraća na tržište i zamjenjuje za devize i tako vrši pritisak na domaću valutu da slabi.
Marković je u izjavi Tanjugu objasnio da je država sredstva dobijena od MMF-a, razmjenila za dinare kod centralne banke i te devize su ostale u okviru deviznih rezervi, samo su sada na računu NBS, umjesto na računu države.
Marković je objasnio da će dio tih plaćanja biti iskorišćen i za deviznu štednju, kao i za plaćanja uvezenih proizvoda i da će taj dio dinara biti konvertovan nazad u devize.
No, na “plitkom” srpskom deviznom tržištu, upravo taj dio budžetskih plaćanja, koji povećava tražnju za devizama, kreira pritisak za dalje smanjivanje vrijednosti dinara.
Marković je naveo da je uobičajeni obim dnevnog prometa na srpskom međubankarskom deviznom tržištu oko 50 miliona evra, a priliv od MMF je bio oko 434 miliona evra.
Riječ je o makrofinansijskoj pomoći MMF za budžet Srbije i ona nema nikakve veze sa stend baj aranžmanom sa tom glavnom međunarodnom finansijskom institucijom.
Prema Markoviću, NBS može na to povećanje dinarske likvidnosti da reaguje na dva načina – intervencijom na deviznom tržištu ili restriktivnijom monetarnom politikom.
Viceguverner je najavio da će NBS i dalje intervenisati na deviznom tržištu kada primjeti da je moguće veće slabljenje domaće valute, usljed količine dinara u prometu.
Prema mišljenju guvernera NBS Radovana Jelašića za nestabilnost deviznog kursa, kriva su preduzeća koja su u kratkom periodu kupovala devize da bi izmirila svoja dugovanja, pa se odjednom pojavila velika tražnja na ograničenom tržištu.
To je opet posljedica, smatra Jelašić, lošeg planiranja u tim preduzećima.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jurij Bajec takođe očekuje da će kurs dinara prema evru biti stabilizovan u drugoj polovini januara i ističe da NBS ima dovoljno deviznih sredstava da spreči značajnije slabljenje dinara.
On pri tom napominje da stabilizacija kursa ne znači da će se dinar vratiti na ranije vrijednosti, koje je imao prema evru, ili da se uopšte neće mjenjati, već da neće biti naglih promjena nacionalne valute tokom jednog dana.
