KLIVLEND, Osim čuvanja životne sredine, korišćenje otpada je u razvijenim zemljama vrlo isplativo u pogledu ušteda i većeg profita. Preradom jedne tone starog papira, sačuva se četrnaest stabala. Od pet dvolitarskih recikliranih flaša može da se napuni zimska jakna, a od 25 napravi jedan džemper. U nekim zemljama smeće je postalo ozbiljan izvor sirovina za novu proizvodnju i profit.
Na primjer, Americi, sve je više kompanija koje teže da u radu nemaju ni malo otpada.
“Ekonomski je veoma isplativo da kompanija nema otpada zato što recikliranje i ponovna upotreba nekih materijala isplaćuje troškove za njihovu kupovinu. Bolji nam je i kvalitet proizvoda jer moramo sve da provjeravamo da ne bismo imali nikakav otpad. Takvim poslovanjem godišnje štedimo nekoliko desetina galona vode, oko 15 hiljada dolara za usluge smeća”, objašnjava Peni Brite, predsednik kompanije “Ez Brite”.
“Mi se trudimo da nemamo otpada iz dva razloga. Prvi je što na taj način dajemo doprinos očuvanju životne sredine, a drugi zato što uštedimo oko 20 hiljada dolara godišnje, tako što nemamo smeće koje šaljemo na deponije, pa samim tim nemamo ni potrebe da plaćamo kompanije koje odvoze kabasto smeće”.
“Sve smeće koje ostane od naše proizvodnje mi ponovo recikliramo, ponovo upotrebljavamo ili dajemo kompanijama koje od njega prave kompost”, navodi Džef Baldasari iz kompanije “Tejlorove stolice”.
Da bi radili bez otpada vlasnici firmi u Americi se uvijek trude da pronađu druge kompanije kojima je njihovo smeće-sirovina.
Zato Klivlendska klinika ima takozvane zelene timove koji rade na očuvanju životne sredine, ali i klinici štede novac.
“Mi, ovde u Klivlendskoj klinici, recikliramo preko 26 različitih materijala. Od alkohola, preko plastike, metala, a hranu dajemo u kompost. To je rezultiralo da smo samo prošle godine uštedjeli oko 100 hiljada dolara, a mislim da će računica pokazati da će ove godine ušteđena suma biti dvostruko veća”, ističe Kristina Vernon Ajers iz Klivlendske klinike.
Ako se 10 hiljada tona smeća reciklira i ponovo upotrebi, to može da donese još 36 novih radnih mjesta, izračunali su američki stručnjaci. Zato kompanijama koje žele da posluju bez otpada opštine u kojima te firme rade obezbjeđuju i posebnu pomoć.
“Ovakve kompanije pomažu zajednici tako što sebi štede novac, i na taj način se brže razvijaju i zapošljavaju više ljudi. Svim onim firmama koje žele da uvedu poslovanje bez otpada pomažemo im tako što im pronalazimo konsultante koji za njih prave planove kako da u kompaniji nemaju nikakvo smeće”, objašnjava Kris Bauer, ekonomski menadžer okruga Vestlejk u Klivlendu.
Osim privatnih, poslovanju bez otpada u Americi teže i kompanije u vlasništvu grada ili države.
Jedna od takvih je i Klivlendski zološki vrt. Njihova filozofija je poslovanje bez otpada. Oni recikliraju sve, od plastičnih flaša, preko karata za ulaz, pa sve do životinjskog izmeta.
Samo na ovom posljednjem, Klivlendski zološki vrt uštedi preko 35 hiljada dolara.